Nedavni, deveti po redu sajam poljoprivrede u Šapcu pokazao je da grad raspolaže punim kapacitetom za razvoj poljoprivrede. Bilo je 115 eminentnih izlagača, a velika poseta pokazala je koliko je ovde interesovanje za ovu važnu privrednu granu.
Više od polovine stanovništva na teritoriji Šapca, oko 60.000, živi na selu i od sela i zato se puna pažnja poklanja razvoju agrara. Zbog toga je gradska skupština usvojila strategiju razvoja agrara do 2024. godine sa ciljem da se vrednost u poljoprivrednoj proizvodnji i prehrambenoj industriji poveća dva i po puta, od sadašnjih 75 miliona evra na 184 miliona evra.
Sagledane su osnovne prednosti ovog područja: kvalitetno poljoprivredno zemljište, veliki vodni tokovi, povoljni klimatski uslovi i geografski položaj, blizina granice, kadrovi koji se obrazuju u Srednjoj i Visokoj poljoprivrednoj školi, i oko 12.000 registrovanih poljoprivrednih domaćinstava. Po proizvodnji jagode, meda i tovnih goveda ovo područje je prvo u Srbiji. Slabosti su ipak nedovoljna i nekvalitetna infrastruktura, mali i usitnjeni zemljišni posedi, niski prinosi i loš kvalitet kod najvećeg broja domaćinstava. Uz to tu su i poslovična neorganizovanost i mali skladišni kapaciteti u voćarstvu i povrtarstvu. Takođe, jedna od prepreka je neregulisan plasman najvećeg broja proizvoda.
U poslednje vreme gradska uprava učinila je značajne korake na poboljšanju stanja u agrara, a budžet je gotovo udvostručen i povećan na 80 miliona dinara. Ovim sredstvima finansiraju se projekti koji najviše doprinose povećanju dohotka za najveći broj korisnika. To je naročito vidno u najnerazvijenijem području, Pocerini, gde je subvencionirano kopanje dubinskih bunara za 300 domaćinstava, a ovde se pod jagodom nalazi oko hiljadu hektara. Sa primenom savremenih agrotehničkih mera ovde je prihod po hektaru više od deset hiljada evra. Voćarstvo preuzima primat po dohotku tako da je u šabačkom kraju pod malinom oko 800 hektara, pod kupinom 370, a pod trešnjom oko 200 hektara. Trešnje su novija kultura jer su domaćinstva dobili sadnice, a otplatu počinju pete godine, kada stigne rod.
– Pored dosadašnjih subvencija za kopanje bunara ili genetsko unapređenje u stočarstvu, predviđen je nastavak podrške u pčelarstvu, razvoju udruživanja zemljoradnika, ovčarstvu i kozarstvu. Sredstva su drastično veća od prethodne godine, a biće realizovana kroz projekte i programe za koje smo dobili pozitivno mišljenje i odobrenje Ministarstva poljoprivrede za subvencionisanje u ovoj godini. Takođe počinjemo gradnju nove kvantaške pijace, što znači da sve što se ovde proizvede i proda i želimo da svi značajni kupci dođu u naš grad, kaže dr Vladimir Špegar, šef Odeljenja za poljoprivredu Grada Šapca.
Za kvantašku pijacu opredeljeno je oko 40 miliona dinara, a cilj je da ona bude savremeno opremljena, sa hladnjačama i skladišnim prostorom, kao i opremom za pakovanje, i u tome će poljoprivrednici dobiti punu marketinšku podršku grada. Inače, posle beogradske, kvantaška pijaca u Šapcu je najveća u Srbiji. Dosta se očekuje i od najavljenog dolaska stranih firmi koje bi se bavile otkupom voća i povrća.
Jedna od velikih novina i privilegija za ovdašnje poljoprivrednike jeste odluka gradske skupštine da sva sredstva koja se prikupe na seoskom području ostaju mesnim zajednicama na raspolaganje. Po grubim računicama to je nešto više od stotinu miliona dinara, ali kad se tome dodaju sredstva za gradnju puteva i uređenje sela, to je nekoliko stotina miliona. Na primer, u toku je zamena 4.700 živinih sijalica na seoskom području sa savremenom LED rasvetom, i to će koštati 41 milion dinara. Ali ta investicija će se kroz uštede struje isplatiti za manje od dve godine. Sve škole na seoskom području su rekonstruisane i opremljene kao i škole u gradu. Tako je na području Pocerine u OŠ „Dositej Obradović“ u Volujcu i još 11 izdvojenih odeljenja uloženo oko 200 miliona dinara, a nešto manje od polovine su sredstva iz Republike. Inače, za petnaestak godina urađeno je više lokalnih i nekategorisanih puteva nego posle Drugog svetskog rata.
Odluke na štetu poljoprivrede
U Šapcu je bila smeštena Uprava za agrarna plaćanja, što je pomogla Evropska unija i na čijem otvaranju je bio tadašnji ambasador EU Vensan Dežer. Međutim, nova republička vlast je ovu upravu bez ikakvog racionalnog objašnjenja premestila u Beograd. Zbog toga je ostao problem akreditacije kod Evropske unije, a predviđena sredstva iz IPA fondova do 2020. godine iznose 175 miliona evra, koja zbog svega nisu još povučena. Pored toga republička vlast je smanjila ionako male subvencije sa 12.000 na četiri hiljade dinara za ratarstvo. Doduše, za ovu godinu agrarni budžet je povećan za tri milijarde dinara. Na kraju, uprkos burnih najava vlasti da će biti finansirani projekti za navodnjavanje iz arapskih fondova, Šabac, iako je jedini imao gotove projekte, ostao je bez podrške. To su projekti „Mačva 1“ na 13.000 hektara i „Mačva 2“ na 11.000 hektara.
Sve manje ljudi na selu
I pored svega, poslednji popis pokazao je da se broj stanovnika u selima smanjio za osam odsto. Zato vlast u Šapcu insistira da se što više uloži u infrastrukturu na seoskom području, kako bi se usporio odliv stanovništva sa sela, a najvažniji motiv je stvaranje pristojnog dohotka.
Šabac Danas: Ovaj projekat se realizuje uz pomoć sredstava iz budžeta opštine Šabac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
