Dušan Vujović: Vlast predstavlja EXPO kao da ćemo da letimo na Mesec za 16 dana

Vujović kaže da se ne zna ni ko će taj projekat da finansira i ko će da snosi rizik, te da vlast ne daje apsolutno nikakve informacije, osim onih koje zvuče divno, „kao da ćemo da letimo na Mesec za 16 dana“.

Osim o projektu EXPO, bivši ministar u intervjuu za „Novu“ govori i o inflaciji, helikopter novcu i javnom dugu koji je otkako su naprednjaci 2012. došli na vlast, porastao za 87 odsto.

Na pitanje šta će projekat Expo 2027 doneti Srbiji i koliko će nas koštati, Vujović odgovara da, na osnovu onoga što je čuo – ne može da kaže ništa.

„Pošto nije rečeno ni šta su projekti, ni šta donose. Ovde nema ni “c” ni “b” od cost-benefit analize (analiza troškova i koristi).

Kad im kažete da je mnogo, oni kažu da nije samo izložba nego i put, pa nije samo put nego i železnica, a onda nije ni samo železnica nego i poljoprivreda i sve živo – i ništa.

Pošto nema elemenata da se ocenjuje, ne znamo ko će to da finansira, ko će da snosi rizik. Naravno da se postavlja se pitanje da li ćemo dobiti dovoljno pozitivnih efekata, ali da bih mogao da odgovorim, morao bih da imam više informacija.

Oni apsolutno nikakve informacije ne daju, osim onih koje zvuče divno, kao da ćemo da letimo na Mesec za 16 dana“, kaže Vujović.

On podseća da je svojevremeno Dušan Vukotić dobio Oskar za kratkometražni film „Surogat“, gde čovek dolazi na plažu, sve je divno, razvija dušek, suncobran, kupa se. Završava kupanje, sklapa suncobran, izvlači čep iz dušeka i cela scena se izduva i – nestane.

„Ja nemam način da razdvojim Vukotićev ‘Surogat’ od pre 50, 60 godina i ovo što oni danas rade. Oni me vređaju kao ekonomistu i kao realnog čoveka“, kaže Dušan Vujović.

Da li bi se, da je na vlasti, založio za takav projekat? Tražio bi, kaže, minimum 15 ozbiljnih elaborata pre nego bi bilo šta rekao.

„Ništa ne bih rekao unapred. Mora da postoji veza između preuzimanja tolikog rizika, ako hoćeš 30 odsto BDP-a da uložiš, moraš da objasniš zašto.

Ne možeš samo da reklamiraš. Da sam ministar finansija, rekao bih stručnjacima da imaju šest meseci da naprave studije, a onda bismo razgovarali“, kaže Vujović.
O inflaciji

Bivši miniastar finansija kaže da, kad god dođe do poremećaja cena zbog nekih eksternih i drugih šokova, onda se probudi čitav niz stvari koje je teško pratiti.

„U stabilnim vremenima, recimo do ove ukrajinske krize, rata, poremećaja cena energenata, krize hrane i tako dalje, kod nas je inflacija godinama bila dva, tri odsto i u tom malom procentu ljudi su otprilike znali šta se dešava. Sada su se odjednom pojavili novi izvori inflacije koji su poremetili neke ključne stvari.

Odjednom su kod nas glavni izvori te udarne inflacije energenti i hrana. Tu ponovo imamo zlu nameru – poskupeli su energenti, kurs je manje više fiksan kod nas, ali država nema gde drugo da uzme poreze i onda je povećala akcize na energente“, navodi on.

Kada na svetskom tržištu energenti poskupljuju, ukazuje Vujović – onda poskupljuju i kod nas još više, a kad na svetskom tržištu cena pada, kod nas ne pada.

„Znači, prostim analizama vidi se da je gorivo kod nas skuplje nego na pumpama u regionu. Zašto? Zato što država traži izvor fiskalnih prihoda koji neće biti erodirani inflacijom“, ističe on.

Kod hrane je, kaže, situacija malo drugačija.

„Recimo, Nemačka je poznata po tome da ima relativno nisku cenu hrane u odnosu na standardne usluge i ostale stvari i to je njihova standardna politika, pri čemu cena hrane kod njih progresivno raste.

Ako hoćete da kupite prvoklasno meso, biftek, svežu ribu koja se hvata u Atlantiku, onda plaćate vrlo visoku cenu.

Ako hoćete da kupite kobasice ili neku bazičnu hranu, onda je cena jako niska, zato što oni žele da ljudi mogu da dobiju hranu za razumnu cenu hranu i ne troše mnogo na hranu koliku god platu da imaju“, kaže Vujović.

Kod nas je situacija sa hranom – potpuno drugačija.

„Kod nas, tržište hrane je dosta osetljivo jer je ceo poljoprivredni sektor doveden u situaciju da nije mnogo konkurentan.

Mi u poljoprivredi u mnogim stvarima nismo spremni da pratimo tehnološki kvalitet, progres i sve ostalo, zato što veličina poseda i dalje nije optimalna, zato što su ljudi prezaduženi… Svi imaju po 10, 20, 30 hektara, traktor i sve one dopunske uređaje koji ne mogu da se isplate na tako malim parcelama. Nemamo tehnološki napredak u proizvodima“, navodi Vujović.