Duvanska industrija između investicionih prihoda i zdravstvenih rashoda

Velike svetske duvanske kompanije poput Filip Morisa, Japan Tobako internacionala ili Britiš ameriken Tobako, investirali su u akvizicije kojima su preuzeli ključne domaće proizvođače cigareta, a veliki broj poljoprivrednih proizvođača počeo je masovno da uzgaja duvan, čiju proizvodnju je i država počela da ozbiljno subvencioniše. Od vremena kada su se cigarete kupovale na kutijama, švercovale u šleperima, i bile finansijsko gorivo za različite oblike korupcije, došli smo do stanja u kome se značajna sredstva slivaju u budžet, postoji i poseban budžet kojim raspolaže ministarstvo zdravlja, a koji se isključivo puni od tzv „zdravstvenog dinara“ koji se naplaćuje prilikom prodaje cigareta. Upravo zato, duvanska industrija u zemlji poput Srbije, koja je ekonomski opustošena tokom devedesetih, ima nesrazmernu ekonomsku važnost, koja se na različite načine konvertuje u tezu da je ekonomski benefit duvanske industrije daleko veći od štete koju sa sobom nosi pušenje. U normalnim, razvijenim državama, duvanska industrija nije ključni izvor prihoda, dok Srbija svesno ili nesvesno, ne koristi brojne potencijale nekih drugih budžetskih prihoda, od onih koji se generišu novim investicijama u elektroenergetski sistem, preko industrije upravljanja otpadom, do proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Pošto po ovim osnovama država praktično ne ubira nikakve prihode, struja je više socijalna, nego ekonomska kategorija, prihode od otpada uglavnom ubiraju Romi koji sakupljaju različite vrste otpada, a obnovljiva energija i njen ekonomski potencijal se ne koriste pošto su uglavnom nespojivi sa samonametnutom ulogom velikog uvoznika ruskih energenata, onda je pitanje prihoda od duvana postalo podložno različitim manipulacijama i ucenama. Samim tim je i procena o tome koliko Srbija dobija, a koliko gubi zbog duvana, ostala nejasna, maglovita, a prihodi od duvana očajnički potrebni ekonomski posustaloj državi, i upravo u tome leži tematski osnov konferencije „Duvan i troškovi zdravstvenog sistema u Srbiji“. Cilj je da se napravi realna procena, ali ne samo prihoda, veći finansijskih rashoda budžeta Srbije, i ukaže na ozbiljne finansijske i demografske posledice povezane sa korišćenjem duvana u Srbiji.

Duvan i neodrživa srpska demografija

Postaje opšte poznata činjenica da je u Srbiji broj umrlih veći od broja rođenih na nivou od preko 30.000 ljudi godišnje. Ono što u svetlu ovog podatka dobija na dodatnoj snazi jeste podatak da je Srbija u evropskom vrhu po stopi pušenja, rame uz rame sa državama sa visokim prirodnim priraštajem, poput Turske ili Albanije. Šta ovaj trend dugoročno znači, ne treba posebno objašnjavati: sa pušenjem se počinje sve ranije, radno sposobno stanovništvo se neretko veću tridesetim godinama starosti desetkuje različitim oblicima bolesti povezanih sa pušenjem, a Srbija postaje neslavni lider u broju umrlih od bolesti izazvanih pušenjem. I dok je u zemljama poput Turske i Albanije, smrtnost povezana sa pušenjem, na neki način kompenzovana velikim brojem novorođene dece, u Srbiji to dugoročno dovodi do pražnjenja genetskog rezervoara, i drastičnog povećanja demografskog jaza, sa potencijalno katastrofalnim ekonomski posledicama. Upravo zato, na samoj konferenciji bi trebalo da se pojasne troškovi povezani sa gubitkom radne sposobnosti, hiljada radno sposobnih ljudi godišnje, a koji su direktna posledica bolesti povezanih sa pušenjem. Ako se u ovaj koloplet negativnih trendova uveže i činjenica da je tokom devedesetih godina prošlog veka, na stotine hiljada radno sposobnih ljudi napustilo Srbiju, i u nju se nije trajno vratilo, sasvim je jasno da je u ovakvom stanju stvari, ovako rekordno visoka stopa pušenja u Srbiji, jednostavno kadrovski i ekonomski neodrživa na duži rok.

Duvan i troškovi zdravstvenog sistema

Iako izuzetno profitabilna u SAD, duvanska industrija u toj državi našla se pod udarom ozbiljnih odštetnih zahteva od strane same države, konkretno američkog pandana našeg ministarstva zdravlja. Detaljni i precizni Amerikanci, posebno kada se govori o proceni prihoda i troškova, došli su do zaključka da je, narodski rečeno, skuplja dara nego mera, i da troškovi lečenja bolesti izazvanih pušenjem, daleko prevazilaze prihode budžeta koji se ostvaruju na ime prodaje duvanskih proizvoda. Ta procena je rezultirala mamutskim odštetnim zahtevima, nakon kojih su najveće američke duvanske kompanije bile obavezne da nakon višegodišnjih sudskih procesa, plate doslovno stotine milijardi dolara odštete zdravstvenom sistemu SAD. Slične parnice sa multimilionskih odštetnim zahtevima pojedinačnih korisnika duvana, rezultirale su sličnim sudskim presudama, nakon kojih je ljudima koji su zbog pušenja dobili neizlečive bolesti isplaćena milionska odšteta u dolarima. Doneta je zakonska regulativa po kojoj je pušenje praktično potpuno zabranjeno u zatvorenim prostorijama. Sasvim je uobičajeno videti da vas na ulazu u stambenu ili poslovnu zgradu dočeka natpis da ulazite u „Non smoking building“ odnosno zgradu u kojoj se ni na jednom mestu, nigde ne može pušiti, ugrađeni su protivpožarni alarmi koji detektuju dim, tako da vam se može desiti da ako krišom pušite, dobijete besplatno tuširanje iz protivpožarnih prskalica, ali i račun za štetu izazvanu aktiviranjem protivpožarnog alarma. Prilikom prijavljivanja u hotel, rutinski potpisujete izjavu da ćete ukoliko budete pušili u sobi, platiti kaznu od 250 dolara. Tako to izgleda u državi u kojoj postoje mehanizmi da se precizno utvrdi odnos prihoda i rashoda državnog budžeta na ime prodaje duvanskih proizvoda, a kako stvari stoje u Srbiji, videće se na samoj konferenciji, na kojoj će pored ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, analizu ovog problema predstaviti i najviši predstavnici Svetske zdravstvene organizacije. Tako je jedini model finansijske isplativosti duvanske industrije postao taj da se u samim SAD drastično smanji broj pušača, a da se na drugoj strani, širom sveta, nađu novi pušači kojima će se prodavati cigarete. Tako na jednog američkog pušača koji prestane da puši, treba naći nova dva ili tri pušača koja će početi da puše u državama trećeg sveta, ili u državama sa mentalitetom trećeg sveta, kakva je svakako Srbija.

Ozbiljne, razvijene države, od takve korporativne strategije duvanskih kompanija štite se snažnim akciznim i carinskim opterećenjima, tako da u evropskim državama nije ništa neobično videti cenu jedne paklice cigareta od četiri, pet, čak i deset evra. Oštra zakonska regulativa praktično zabranjuje pušenje po istom modelu kao i u SAD. U Srbiji, koja se dobrovoljno odriče drugih ozbiljnih budžetskih prihoda, cigarete su među najjeftinijima u Evropi, duvanske kompanije znalački koriste suicidnu prirodu vlasti u Srbiji, i podižu viku do neba kada se akciza ili „zdravstveni dinar“ uvećaju za 50 para. Ono što im ne pada na pamet da rade u Nemačkoj ili Francuskoj, gde paklica cigareta košta 450 dinara, uveliko rade u Srbiji gde ista paklica košta 70 dinara. Tamo im nije problem da plate i do 350 dinara po paklici na ime akcize državi, u Srbiji odjekuje lelek do neba, kada se slična akciza povećava za jedan dinar. Ipak, to ne govori ništa o duvanskim kompanijama, oni prirodno ne žele da plate ni jednu paru više od onoga što je neophodno, to pre svega govori o Srbiji, koja je sasvim sigurno među najčudnijim državama na svetu, i koja je po mnogo čemu rame uz rame sa afričkim državama, iako geografski pripada Evropi. I dok se u SAD i EU, priča svodi na radikalnu, brutalnu primenu zakonske regulative, kojom se iz godine u godinu smanjuje broj pušača, u Srbiji plamti medijska ofanziva šarma sa pričom o radnim mestima, o propasti ugostiteljstva ukoliko se primene evropski zakoni o zabrani pušenja, o milionima dolara investicija, o napuštanju Srbije ukoliko se akciza poveća za dva ili tri dinara.

Duvan i medijska ofanziva Šarma

Oglašavanje duvanskih proizvoda u Srbiji zabranjeno je i to je uglavnom, kada govorimo o klasičnim oglasima, zaživelo u praksi. Odustalo se i od oglašavanja po principu „kupuju se na trafici, ali nisu novine“, tako da više nema prodaje internet kartica koje imaju isti logo, isti naziv kao i brendovi cigareta, ali to ne znači da veliki marketinški budžeti duvanskih kompanija ostaju neiskorišćeni. Umesto oglasa i očiglednog oglašavanja, posao promocije duvana preuzimaju različite marketinške i PR agencije, obezbeđujući na razne načine u udarnim blokovima vesti, očigledno promotivne vesti koje afirmišu duvansku industriju, njene investicije, kao i donošenje zakonske regulative kojom bi bila praktično obesmišljena zabrana pušenja u zatvorenom prostoru, posebno u ugostiteljskim objektima. Tako, kroz različite forme „prikrivenog marketinga“ unapređuju interesi duvanske industrije, kroz različite forme tzv. „narodnih inicijativa“ i sličnih luksuzno brendiranih akcija, iz kojih bi se moglo zaključiti da naš narod ima takvu samosvest, takvu želju za samoorganizovanjem, da bi im na tome mogli pozavideti i Šveđani. Ili jednostavno putem internet kampanja, različitih štampanih oglasa i učešća javnih ličnosti, mi imamo luksuzno opremljenu i plaćenu marketinšku kampanju sa sve promo štandovima, rolapovima, vrhunski organizovanim događajima, štampanim publikacijama, koje navodno iz svog džepa finansira običan narod, koji pokreće svoju inicijativu.

I tako luksuzno samoorganizovan, narod dostavlja parlamentu zakonske predloge koji ne postoje ni u SAD, ni u ogromnoj većini evropskih zemalja, ali su svakako neophodni Srbiji. Upravo zato, važan deo programa konferencije „Duvan i troškovi zdravstvenog sistema u Srbiji“ biće usredsređen na ulogu medija u procesu borbe protiv pušenja, i definisanju društvene odgovornosti medija, važnosti nezavisne uređivačke politike, i prikrivenom marketingu koji se iz reklamnih blokova preselio u najgledanije blokove vesti informativnih emisija. Naravno da je bolje imati uređeno tržište duvana, da je bolje da cigarete prodaje i proizvodi Filip Moris, nego da ih po ulicama uvaljuju različiti šverceri, naravno da je važno imati investicije i radna mesta, nego švercerski duvanski raj. Ipak, to ne znači da Srbija bežeći iz tog straha treba da bude rekorder u smrti, država koja u dim spaljuje svoju sopstvenu budućnost, država trećeg sveta u kojoj važe pravila koja ne važe u razvijenom svetu, pre svega u SAD ili EU.

U Srbiji danas, do zatvora teško dopadaju i oni koji iz pištolja ubijaju ljude, tako da je u sadašnjem stanju pravosudnog sistema Srbije, verovatnoća da neka duvanska kompanija plati odštetu ministarstvu zdravlja ili nekom građaninu sa rakom pluća, ravna verovatnoći da Crvena zvezda ove sezone bude šampion u fudbalu. Ipak, takvo stanje trebalo bi nekoga u vlasti da zaboli, nekoga bi svakako trebalo da bude sramota , zato što je Srbija tako očajna, tako afrički zaglibljena u mentalitet trećeg sveta, i da najzad preduzme nešto da se porazna ekonomija destrukcije, povezana sa rekordnom stopom pušenja u Srbiji, nekako ublaži ili zaustavi. Ukoliko se borba protiv pušenja svede na lični krstaški rat ministra zdravlja, suštinskog progresa neće biti, Srbija će neprimetno trošiti i novac i demografsku bazu, i u doglednoj budućnosti, naći će se na putu bez povratka.