Dva koraka napred, jedan nazad

I mogu da potvrdim da su promene očigledne. Donatori, EU i Vlada Švajcarske, uložili su 65 miliona evra, a više od polovine tog iznosa investirano je u 350 infrastrukturnih projekata. Međutim, to ne znači da smo samo izgradili objekte i otišli. Naprotiv, osim omogućavanja boljeg pristupa zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, unapredili smo i lokalne potencijale za privlačenje investicija a time i za otvaranje novih radnih mesta.

U multietničkoj opštini Bujanovac smo 2016. godine izgradili objekat visokoškolskog obrazovanja u kojem je smešteno bujanovačko odeljenje Ekonomskog fakulteta u Subotici. Ovaj projekat, iniciran potrebom za dvojezičnim višim obrazovanjem, rezultirao je unapređenje stručnih kapaciteta, kao zajedništva među članovima lokalne zajednice. Interakcija sa korisnicima i identifikovanje problema, koji utiču na svakodnevni život, predstavljaju još jedan stub na koji se naše razvojne aktivnosti oslanjaju. Zato i realizujemo projekte bazirane na potrebama zajednice koje su istovremeno praćene podrškom inicijativama koje zagovaraju poštovanje principa dobrog upravljanja, socijalne inkluzije i rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou, ali utiču i na politiku na nacionalnom nivou. Naše aktivnosti su usmerene na jačanje kapaciteta lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva a sve to u cilju efikasnijeg rada bez zloupotreba, korupcije i diskriminacije, pri čemu je promovisanje načela dobrog upravljanja od suštinskog značaja.

Ali ono što je osnovna karakteristika razvoja na Zapadnom Balkanu, jeste onaj, dobro poznati, ritam: dva koraka napred, jedan korak nazad. S tim ritmom se suočavam gotovo svakodnevno otkad sam, 2002. godine, došao u Srbiju. Ta mala razvojna igra može i te kako da odvrati pažnju sa pozitivnih promena, usmeravajući nas na sveprisutnu politiku. To je, zapravo, ono što najviše frustrira kada govorimo o razvoju u Srbiji. Razvojna politika, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, odlikuje se odsustvom kontinuiteta. Razvoj je osujećen čestim izborima i promenama u političkim koalicijama, jer svaka nova vladajuća struktura nastoji da promeni pristup i postavlja nove prioritete.

Dugoročni projekti, koje je pokrenula prethodna uprava, žigošu se kao „katastrofalni“ iako su pažljivo odabrani i usklađeni sa nacionalnim strategijama i politikom. To se može pripisati nesposobnosti da se politika distancira od razvoja i političara kojima su sopstveni interesi važniji od interesa građana. U tome, između ostalog, treba tražiti razloge za usporavanje reformi i sprovođenje projekata koji imaju dugoročan efekat s obzirom na to da stvaraju nova radna mesta i doprinose jačanju privrede. To je za nas dodatni razlog da se zalažemo za uvođenje i poštovanje principa dobrog upravljanja, koji građanima omogućava da donosioce odluka pozivaju na odgovornost za njihove postupke i da povećaju sopstveno učešće u javnom i političkom životu. To je dvosmerni put, a čini se da lokalno stanovništvo to baš i ne razume na pravi način.

Mogu, međutim, reći da partnerstvo EU i Švajcarske predstavlja dobar primer šta se sve može učiniti ako se politika izmesti. Naši projekti jasno ukazuju na to da je članstvo u EU od ključnog značaja za ekonomski prosperitet Srbije. Ako se reforme nastave i budu u skladu sa politikom koja promoviše razvoj, rezultati na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou trebalo bi da budu vidljivi svim građanima. Na mikro nivou, moj osnovni interes je Evropski PROGRES (počeo 2014. godine), jedan od najvećih razvojnih program u Srbiji, vredan 24,46 miliona evra, koji se oslanja na rezultate prethodnih programa – PRO 2006. i EU PROGRES 2010.

Realizacijom tih programa pomogli smo društveno-ekonomski razvoj, kroz podršku najmanje razvijenim opštinama, a indirektno doprineli smo poboljšanju standarda celokupnog stanovništva. Evropski PROGRES je na vrhuncu, s obzirom na to da se u ovom trenutku, u 34 lokalne samouprave, realizuje 247 ekonomskih, infrastrukturnih i društvenih projekata, koji će omogućiti stvaranje bolje perspektive naročito mladih, žena i osetljivih grupa. Uvereni smo da su EU i Vlada Srbije prepoznale uspešnost tri PROGRES programa i da će nastaviti da podržavaju lokalni razvoj.

Treba, takođe, naglasiti da je Evropski PROGRES samo jedan od brojnih projekata koje u Srbiji realizuje Kancelarija za projektne usluge Ujedinjenih nacija (UNOPS) u skladu sa svojom globalnom misijom da pojedincima pomaže da grade bolji život, da svojim partnerima pruža podršku kako bi maksimizirali pozitivne efekte, a državama da ostvare održivi razvoj. Tako su se među projektima koje UNOPS sprovodi u Srbiji našli i oni koji su za cilj imali saniranje posledica katastrofalnih poplava 2014, a koje su finansirali Norveška, Britanija, Kanada i Francuska. UNOPS pruža podršku razvoju i u saradnji sa drugim agencijama UN u Srbiji, naročito sa UN Women, UNICEF, UNHCR, kao i sa IOM. I da rezimiram. Ali naš doprinos, koliko god bio velik, činiće se u stvarnosti uzaludnim ako postoji percepcija da napretka nema. Međutim, dovoljno sam dugo u Srbiji da bih mogao da shvatim da svi mi imamo ulogu koju treba da odigramo i da čak i male aktivnosti, koje se kolektivno preduzimaju, mogu dovesti do velikih promena.

Autor je menadžer Kancelarije UN za projektne usluge (UNOPS) i menadžer razvojnog programa Evropski PROGRES