Dva ministra iz iste vlade dijametralno suprotno o pomoći

Ministarka privrede Anđelka Atanasković podsetila je uoči vikenda da su na početku godine prva tri meseca standardno teška a da će u ovoj situaciji kada su prihodi i dalje smanjeni firmama biti naporno da izmire tekuća i ranije odložena plaćanja.

Ona je najavila mogućnost da se rok za izmirenje umesto do početka januara produži do juna sledeće godine.

Međutim, ministar finansija Siniša Mali juče je u jutarnjem programu na RTS-u nagovestio novi investicioni ciklus, podsetio da je država izašla „sa ogromnim paketom mera“ pomoći privredi u vreme epidemije i dodao da neće biti „prolongiranja plaćanja poreza“.

Zoran Pralica, doskorašnji poslanik na listi SNS, ispred Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže za Danas da će se Mali i Atanaskovićeva na kraju usaglasiti, jer su to povezana ministarstva.

– Privreda u ovom momentu ne funkcioniše normalno već kako može i mora, otprilike sa trećinom kapaciteta. Normalno je da bi preduzećima bilo lakše da se obaveze prolongiraju iako mi još uvek ne znamo kako će i šta biti. Kriza još nije završena a mi nastojimo da zadržimo što veći broj radnika kako bi bili spremni za oporavak. Ali, sve zavisi od toga kako država može – kaže Pralica.

Predsednik Poslovnog kluba „Privrednik“ Zoran Drakulić podseća da je i guvernerka Jorgovanka Tabaković nagovestila moguć novi moratorijum na rate kredita što bi bila još jedna mogućnost za pomoć ekonomiji.

– Mislim da naš tek čeka težak prvi kvartal naredne godine i da tu tek treba razmišljati o nekim merama koje neće ići na teret budžeta i novog zaduživanja, a to bi jedino bilo moguće i realno odlaganjem kreditnih rata. Bankama ne treba dodatno zaduživanje, mnogo im više odgovara odlaganje obaveza. A na teret budžeta teško da će moći nešto da se izdvoji. I ovo što je dato kao neki target za 2021. dosta je teško ostvarivo, od novog ciklusa investicija od 330 milijardi dinara i rupe u budžetu od tri odsto, do procene rasta od šest odsto – kaže Drakulić i dodaje da bi odlaganje kreditnih obaveza prema bankama kao mera mogla dobro da dođe svima koji se nađu u problemu.

Teško je proceniti koji bi od ova dva stava mogao da se potvrdi na kraju, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, mada izvesnu „prednost“ daje Siniši Malom, jer je on neko vreme ne samo ministar finansija, nego je i na višoj poziciji jer je od početka sa Vučićem u vlasti.

– To ne znači da ministarka nije usaglašena, prosto je to bilo njeno razmišljanje pri čemu je i Mali rekao da odlaganja neće biti ali je kasnije dodao da ako bude potrebe, može se i drugačije odlučiti. Što se tiče moratorijuma na kredite, to bi sigurno nekome olakšalo poslovanje, ali nekome ne. Zahtevi za odlaganje su regularni, svako želi da spasi svoj biznis, ali kada bi se uslišili baš svi, mi bismo se toliko zadužili da bi generacije to vraćale – kaže Savić.

Kad je o moratorijumu na kreditne rate reč, on kaže da je i ranije i sada savetovao da svako dobro razmisli da li će za tri meseca biti u boljoj situaciji nego danas.

U martu niko nije znao šta će biti sutra i mera o odlaganju raznih obaveza bila je apsolutno opravdana, smatra Savić, tako da je dobar deo ljudi je prihvatio olakšicu verujući da će se kasnije nešto razbistriti.

Sada je uglavnom jasno da se kriza neće završiti skoro, čak i kada prođe zdravstvena ostaje težak period oporavka i potrebno je da svaka firma napravi u tome svoju računicu.

Ali, da bi to učinila, trebalo bi da zna uslove u kojima će se poslovati naredne godine, da li će biti odlaganja ili ne.

Danas je zamolio ministarstava finansija i privrede da nam rastumače da li se razmatra mogućnost novog odlaganja obaveza privrednika iz ove godine na juni 2021, kako je to najavila ministarka privrede, ili da toga neće biti, kako je to izjavio Siniša Mali. Odgovor nismo dobili.