Platforma o polaznim osnovama za izradu zakona o finansiranju Vojvodine izazvala je oprečne reakcije i pre nego što je usvojena. Ovaj dokument su zajednički predložili poslanici vladajuće većine u pokrajinskoj skupštini, a kako je obrazloženo, na taj način bi se konačno rešilo pitanje poštovanja odredbe Ustava da budžet Vojvodine iznosi minimalno sedam odsto budžeta Srbije.
– Osnovna zamisao jeste da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Finansiranje Vojvodine na zakonit i ustavan način praktično nije urađeno od donošenja Ustava. Pokrajinska vlada je u ovom mandatu u nekoliko navrata pokušavala da pokrene stvari. Inicirali smo pregovore sa sada već bivšim ministrom finansija. Tako je i formirana radna grupa koja je imala zadatak da pripremi zakon. Ta grupa je brojala 17 članova iz republičke i pet iz pokrajinske administracije. Međutim, nijednom se nije sastala, iako je bilo jedan ili dva pokušaja. Potom je došlo do raspada ili rekonstrukcije republičke vlade, i mi od tada nismo uspeli da stupimo u kontakt sa ministrima finansija i ekonomije. Ne znamo ni da li ta radna grupa još uvek postoji. Platforma je samo put da ukažemo na problem, ali i da se iskaže volja Skupštine AP Vojvodine – kaže za Danas pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman.
Prema nekim tumačenjima, Platforma predviđa promenu poreskog sistema Srbije, odnosno njegovo „cepanje“ zbog predloga za formiranje Poreske uprave Vojvodine. Kako vi to obrazlažete?
– Ja ne mislim da se ovde radi o promeni poreskog sistema. Ne predviđa se promena nijedne poreske stope ni osnovice, nijednog zakona, pa ni mesta ubiranja. Predviđeno je formiranje pokrajinske poreske uprave, koja bi ubirala poreze propisane republičkim zakonima, ali bi bila mnogo efikasnija. Na taj način bili bismo u prilici i da otklonimo nedostatke sadašnje poreske administracije. Pokrajinska poreska uprava bila bi manja, fleksibilnija i lakša za organizaciju i primenu propisa. Platforma će biti osnova predstavnicima pokrajinske administracije za učešće u ovoj ili nekoj budućoj radnoj grupi, ukoliko uopšte dođe do pomeranja.
Koji su glavni nedostaci Poreske uprave u ovom obliku zbog kojih tražite osnivanje posebne PU?
– Nefleksibilnost, glomazan aparat sa velikim brojem ljudi, koji su pritom nedovoljno obučeni. Slaba opremljenost, pre svega softverima. U takvom sistemu je i samo vađenje jedne potvrde o plaćanju poreza komplikovana stvar. Postoje dva sistema poreskog računovodstva, PU nije godinama pravila završni račun. To znači da nema zatvorene knjige ni čista stanja. Pre godinu dana je raspisan konkurs za rukovodioce filijala i ekspozitura, a još uvek nije zatvoren. Da nabrajam dalje?
Koliko je realno očekivati da Platforma neće biti dočekana na nož u Skupštini ili Vladi Srbije?
– Ne vidim razlog zašto bi bilo tako. Sve kritike koje sam čitao su političke prirode. Kako sam shvatio, najviše se koplja lome oko poreske administracije. Ovakvo rešenje daje mogućnost centralnoj PU da bolje i efikasnije radi, pa čak i u nekakvoj uslovnoj konkurenciji.
Prema nacrtu republičkog budžeta za 2014, Pokrajini će pripasti oko 40 milijardi dinara, i još 16 milijardi kroz investicije. Da li je to garantovanih sedam odsto?
– To su u najvećoj meri transferna sredstva, koja ne pripadaju APV, nego obrazovanju i opštinama. Republička Vlada to treba da izmiri svojim sredstvima, kako je i propisano. Vlada to i radi, ali tako što novac prebaci u pokrajinski budžet, odakle se, praktično, istog dana prebacuje na račun škola ili lokalnih samouprava. Tako se u sadašnjem rešenju, koje nije zakonito ali je pragmatično, jednim parama zadovolje dve obaveze iz budžeta. Tako se jedna prebačena milijarda računa dva puta, kao obaveza prema nekoj opštini i prema Pokrajini. U realnosti to nisu dve milijarde, nego jedna, ali dva puta računata, s tim što je kroz pokrajinski budžet samo prošla kako bi se stvorio neki privid poštovanja propisa. A čak i duplo obračunata sredstva ne daju Ustavom garantovanih sedam odsto. Od tih 40 milijardi, dve trećine su transferna sredstva, a oko 900 milijardi će biti stvarni budžetski prihodi Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
