Dva puta svile za tri kontinenta

Iz kineskog grada Jivu, čuvenog po proizvodnji sitne robe, krenula je 18. novembra put glavnog grada Španije kompozicija od 82 kontejnera. Voz će prevaliti 13.052 kilometra prateći Put svile koji ide kroz severozapadnu kinesku provinciju Siđijang, zatim kroz Kazahstan, Rusiju, Belorusiju, Poljsku, Nemačku i Francusku. Reč je o Jiksinu kargo liniji, najdužoj u teretnom saobraćaju, koja povezuje Kinu i Evropu i do krajnjeg odredišta putuje 21 dan. Početkom septembra u Kinu su železnicom stigli prvi automobili pošto je u jugozapadnom višemilionskom gradu Čonkingu počela da radi za sada jedina stanica za međunarodni saobraćaj motornih vozila. Iz Nemačke je stiglo 80 automobila tipa BMW, „benc“ i „folksvagen“, međunarodnom linijom Čonking-Siđijang-Duizburg. Od Duizburga do Čonkinga, koji su udaljeni oko 11.000 kilometara, železnicom se putuje 16 dana, odnosno vremenski trostruko manje nego brodom pa su i logistički troškovi značajno smanjeni. Obe kompozicije su išle Putem svile kojim su se još pre 2.000 godina kretali karavani kamila po bespućima pustinja i planina centralne Azije. Postojao je i pomorski put, od južnih obala Kine kroz tesnac Malaka, pored Indije do Arabijskog poluostrva. Te rute su omogućavale da u Evropu i na Bliski istok stigne roba, i ideje, iz Istočne i Južne Azije, od kineskog čaja i izuma poput papira, baruta i kompasa, do raznovrsnih kulturnih i religijskih dobara kao što su budistički spisi ili orijentalna muzika.

Predsednik NR Kine Ši Đinping objavio je u govoru studentima u Almati, najvećem gradu Kazahstana, novu spoljnopolitičku inicijativu „Ekonomski pojas Puta svile“, koja je u Pekingu zamišljena kao podsticaj međunarodnoj saradnji i zajedničkom razvoju širom Evroazije. Čelnik druge najveće privredne sile u svetu izneo je pet specifičnih ciljeva: jačanje ekonomske saradnje, poboljšanje putne povezanosti, unapređivanje trgovine i ulaganja, podsticanje konvergencije nacionalnih valuta i unapređivanje kontakata među građanima zemalja koje se prostiru duž novog Puta svile. U govoru pred poslanicima skupštine Indonezije u Džakarti Đinping je pozvao na obnavljanje serije starih pomorskih putnih pravaca kako bi bio uspostavljen Pomorski put svile za 21. vek. Tako bi bili ojačani međunarodna povezanost, istraživanja u oblasti nauke i ekologije, te industrija ribarstva. I premijer Kine Li Kećiang istakao je ove ciljeve na prošlogodišnjim samitima foruma Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK) i na Istočnoazijskom samitu (EAS). Od tada je uspostavljanje kopnenog i pomorskog Puta svile postalo zvanična politika NR Kine, iza koje su stali Komunistička partija i Nacionalni narodni kongres.

Kopneni novi Put svile počeće u Ksianu, nekadašnjoj kineskoj prestonici u centralnom delu zemlje. Posle Kazahstana će nastaviti jugozapadno iz Centralne Azije ka severnom Iranu pre nego što okrene na zapad kroz Irak, Siriju i Tursku. Iz Istanbula će Put svile preći Bosforski moreuz i krenuti kroz Bugarsku i Rumuniju ka Češkoj Republici i Nemačkoj. Iz Duizburga će nastaviti na sever ka Roterdamu u Holandiji, odakle će se spustiti na jug, do Venecije, gde bi trebalo da se sretne sa podjednako ambicioznim pomorskim Putem svile. Pomorski put će, pak, početi u Kvandžuu u južnoj kineskoj provinciji Fuđian nastaviti do najjužnije provincije Hajnan pre nego što se usmeri ka tesnacu Malaka. Nakon Kalkute u Indiji preći će ostatak Indijskog okeana do obale istočnoafričke države Kenije. Zatim će ići na sever kroz Crveno more do Mediterana. Posle stanice u Pireju sastaće se sa kopnenim Putem svile u Veneciji. Tako će dva puta svile spojiti tri kontinenta. Inicijativa Kine sračunata je na jačanje veza između te zemlje i njenih suseda kroz trgovinu, investicije, energente, infrastrukturu i internacionalizaciju kineske valute renminbija (RMB, juan). Treba podsetiti da na Putu svile živi oko tri milijarde ljudi, a to tržište ima izuzetan obim i mogućnosti.

Fond za infrastrukturu „Svilenog puta“

Kineski predsednik Ši Đinping je uoči ovogodišnjeg samita APEK u Pekingu objavio osnivanje Fonda za infrastrukturu „Svilenog puta“ od 40 milijardi dolara za izgradnju „puteva, železnica, luka i aerodroma širom Centralne i Južne Azije“. Cilj tog fonda je da „raskine sa teškoćama u azijskoj povezanosti tako što će oformiti finansijsku platformu“. Fond će biti „otvoren“ za aktivno učešće investitora iz Azije i van nje. Azijska banka za razvoj procenjuje da će za finansiranje infrastrukturnih projekata u Aziji trebati oko osam biliona dolara u periodu između 2010. i 2020. godine. Kina može da ima značajan udeo u tome, budući da njene devizne rezerve iznose oko četiri biliona dolara.