Premda skuplja dva do tri puta od dobijene na konvencionalan način, organska hrana ima sve više kupaca i u svetu i kod nas. Domaće voće sa organskih voćnjaka mahom odlazi u izvoz, ali su namirnice sa oznakom organsko sve prisutnije i na našim pijacama i u rafovima trgovinskih lanaca. Ima proizvedenih u Srbiji, ali i uvezenih. Organskom poljoprivrednom u Srbiji se bavi oko 1.500 proizvođača, od čega 258 individualno, a ostali kao kooperanti firmi.
Pod organski gajenim kulturama je 8.228 hektara poljoprivrednog zemljišta ili 0,15 odsto njegove ukupne površine. Najviše ih je u Vojvodini, potom u južnoj i istočnoj Srbiji. Ratarska kulture i livade zauzimaju najveće površine – oko 5.800 hektara, za njima sledi voće na oko 1.500, dok se organsko povrće i lekovito bilje gaji na manjim površinama. Na tom procentu, međutim, ne treba stati jer naša zemlja ima odlične uslove za razvoj organske poljoprivrede i veliku šansu za izvoz ovako dobijenih proizvoda, kaže Ivana Simić, generalna sekretarka Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia organika.
Proizvođači organske hrane se u Srbiji sreću sa brojim problemima – teško nalaze semenski i sadni materijal, s mukom se snalaze da dođu do dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja, nedostaje im domaći stajnjak i kompost koji se koriste kao prirodno đubrivo, a nevolja mnogih, pre svega voćara, jeste i nerešen sistem navodnjavanja. Investicije u ovaj segment poljoprivrede nisu dovoljne. Plantaže su uglavnom stare, a mehanizacija na njima malo gde ima manje od deset godina. Staklenike i mogućnost da organizovano skladišti proizvode ima tek svaki treći proizvođač, zbog čega su ovi proizvodi tržištu dostupni uglavnom u vreme pune sezone. Uz to, da bi bio obezbeđen intenzivniji razvoj organske proizvodnje subvencije za nju bi trebalo da premaše procenat od 40 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.
Organski poljoprivredni proizvodi se mahom prodaju trgovcima na veliko i prerađivačkim kompanijama sa kojima oko 70 odsto proizvođača zaključuje ugovore pre početka sezone, dok svoje voće i povrće na zelene pijace i u maloprodaju donosi svega 20 odsto proizvođača.
Da bi organska proizvodnja kod nas „uhvatila zalet“ neophodno je doneti nacionalni akcioni plan njenog razvoja, a cilj je da se kroz 12 koraka stigne do 50.000 hektara pod organski gajenim zasadima. Prvi akcioni plan je, po rečima Simićeve, donet pre pet godina, ali nije usvojen. Do danas on je doživeo nekoliko revizija, ali ne i usvajanje. Zato je Serbia organika u saradnji sa subotičkim Terasom, BioBalkanom iz Dimitrovgrada i Evropskim omladinskim centrom Vojvodine započela realizaciju projekta „Organska proizvodnja u funkciji održivog razvoja Srbije“, čiji je cilj donošenje nacionalnog akcionog plana. Očekuje se da će on, posle još jedne revizije, biti usvojen na proleće iduće godine.
Takođe, u okviru ovog projekta biće pripremljen i lokalni akcioni plan za razvoj organske poljoprivrede u opštini Subotica. Među ciljevima projekta su i unapređenje javno-privatnog partnerstva kao i promocija organske proizvodnje na domaćem tržištu. Projekat se realizuje uz podršku programa SENSE, sprovodi ga Regionalni centar za životnu sredinu, a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju.
Prvo organsko voće gajeno u okolini Blaca
Razvoj organske poljoprivredne proizvodnje u Srbiji započeo je 1989. u okolini Blaca. Proizvodnja je počela na inicijativu kompanije DenJuro. Prvi kontingent organski uzgajanog voća je iz Srbije izvezen godinu dana kasnije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
