Foto: sajt grada NišaFilip Moris Operejšens (Philip Morris Operations) ovih dana svečano obeležava 20 godina od privatizacije Duvanske industrije NIŠ (DIN).
Ugovor o kupoprodaji društvenog kapitala DIN Fabrike duvana a.d. putem javnog tendera zaključen je 2. septembra 2003. godine, a ta privatizacija je od strane državnih zvaničnika označena kao “najveća strana investicija u Srbiji” i „najuspešnija privatizacija Duvanske industrije u Evropi i jedna od najuspešnijih uopšte“.
Deo fabričkih sindikata, malih akcionara, uzgajivača duvana i bivšeg rukovodstva DIN su nakon privatizacije kritikovali smanjenje broja zaposlenih, otkazivanje otkupa domaćeg duvana i druge poslovne poteze novog vlasnika.
Obeležavanju dve decenije od privatizacije DIN prisustvovaće između ostalih premijerka Srbije Ana Brnabić, Jacea Olczak, generalni direktor kompanije Filip Mori Internešenal (Philip Morris International) i Aleksandar Jakovljević, generalni direktor kompanije Filip Moris za jugoistočnu Evropu.
„Biće potpisan Memorandum o razumevanju kojim će zvanično otpočeti nova etapa poslovanja kompanije Filip Moris Internešene“, najavili su u kompaniji.
Filip Moris Holand (Philip Morris Holland B.V.) je 2003. godine kupio 70 odsto društvenog kapitala DIN, i danas je vlasnik 87,52 odsto ukupnog kapitala te kompanije.
Ostatak vlasništva pripada malim akcionarima.
Prema godišnjem izveštaju Filip Moris Oprejšensa- odnosno bivše DIN – ukupni poslovni prihod kompanije za prošlu godinu iznosio je skoro 29 milijardi dinara (28.897.912.000 dinara), što je za oko 3,2 milijarde više nego prethodne godine.
Prihod od prodaje proizvoda FMO je oko 26 milijardi, od kojih od prodaje na domaćem tržištu- skoro 20 milijardi, a na stranom- oko šest milijardi dinara.
Ukupni poslovni rashodni za prošlu godinu iznosili su oko 21,7 milijardi dinara, a dobitak kompanije oko 7,2 milijarde.
U izveštaju je navedeno da je u toku godine prosečan broj zaposlenih u FMO bio 606, a ukupan broj u Srbiji- 911.
Na poslovanje FMO u prošloj godini “nije bilo vidljivog uticaja pandemije kovida, a ni sukoba između Ukrajine i Rusije”.
Direktor Jakovljević u izveštaju naglašava da niška kompanija u prozvodnji sve više insistira na bezdimnim proizvodima i elektronskim cigaretama, koji su manje štetne alternative tradicionalnim proizvodima.
“Nauka i tehnološki razvoj omogućavaju nam danas da u svim sferama života smanjimo negativne uticaje i pronalazimo bolje opcije, i upravo je to vizija koja stoji iza naših bezdimnih alternativa”, naveo je on.
U ovoj kompaniji još kažu da su od 2003. godine uložili “više od 22 miliona dolara u razne inicijative u zajednici”.
“Naš najnoviji strateški donatorski program ‘StarTech’, koji se realizuje u saradnji sa NALED-om, i predstavlja trogodišnji program vredan pet miliona dolara, usmeren je na promociju inovacija i tehnološkog razvoja u Srbiji, kao i podršku digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća”, navodi se u izveštaju za prošlu godinu.
U njemu se dodaje da je od 2003. Filip Moris Internešenal “uložio više od 894 miliona dolara u Srbiji, čime ostaje jedan od najvećih investitora u zemlji”.
Filip Moris Holand je, inače, kupio 70 odsto vlasništva DIN za 387 miliona evra.
U kupoprodajnom ugovoru je navedeno da njegove dodatne investicione obaveze iznose 64,85 miliona evra i podrazumevaju renoviranje zgrada, kao i ulaganje u proizvodnu i neproizvodnu opremu, te informatičku infrastrukturu.
Za osnovni i dodatni socijalni program izdvojeno je skoro 60 miliona evra.
Kompanija je preuzela obavezu da u prvih pet godina neće otpuštati radnike po osnovu tehnološkog viška, te je stimulisala model “dobrovoljnog odlaska” kroz izdašne otpremine.
Prema podacima Ministarstva privrede, u vreme prvatizacije u DIN je bilo zaposleno 2.493 radnika.
Najveći broj zaposlenih- njih 1.400, dobrovoljno je otišlo iz kompanije odmah nakon privatizacije, 2004. godine, uz otpremninu od tri dohotka po godini staža, što je iznosilo od 10.000 do čak 100.000 dolara po radniku.
Pet godina kasnije otpušteno je 309 radnika, koji su proglašeni tehnološkim viškom, uz prosečnu otpremninu koja je, po navodima menadžmenta, iznosila oko 1,5 miliona dinara po radniku.
Skoro 200 zaposlenih dobrovoljno je otišlo i 2011. godine. Izvori iz kompanije tada su kazali da im je isplaćivana jedna prosečna zarada po godini radnog staža, kao i tri mesečne neto zarade koje prethode mesecu u kojem im se uplaćuje ukupan iznos.
Pojedini reprezentativni sidnikati su zbog nekih od ovih odluka protestvovali.
Proizvođači duvana sa juga Srbije su, pak, nakon odluke kompanije da 2006. godine sa njima jednostrano raskine ugovore, iako su oni bili potpisani na deset godina, pribegli protestnim okupljanjima i sudskim postupcima, sa promenljivim epilogom.
Oni su masovno tužili Filip Moris i zbog toga što im je 2004. godine isporučio “zarađeno i nedeklarisano seme i hemijska sredstva sa isteklim rokom trajanja”, zbog čega im je, kako su isticali, propao rod, a oni onemogućeni da kompaniji otplate dug za opremu i poljoprivrednu mehanizaciju koju su uzeli po ugovorima do 2004. godine.
U FMO su kazali da su sa te ugovore raskinuli jer su “promenili model otkupa duvana, u skladu sa globalnim poslovnim modelom kompanije”, a proizvđači “nisu ispunili ugovorne obaveze”, niti prailno koristili isporučeno seme i sredstva.
Poslednji put kompanija je pomenuta u negativnom kontekstu nedavno, kada je Predrag Kuluvija, osumnjičen za gajenje i proizvodnju marihuane, kazao da mu je ona 2019. dala vrlo primamljivu ponudu da “kupi njegovu firmu i da mu zauzvrat ponudi 25 odsto kompanije koju bi on vodio, a koja bi nastavila da se bavi istom delatnošću – proizvodnjom organske hrane”.
Srpski ogranak Filipa Morisa je kategoriški demantovao takve tvrdnje, naglašavajući da poštuje sve zakone Srbije i da je uvek “potpuno otvorena za saradnju sa srpskim vlastima”.
“Imamo puno poverenje u nadležne institucije da će ubrzo rasvetliti ove neosnovane optužbe“, rekli su u kompaniji za BIRN.
Izvoz
Filip Moris Operejšen je u prvom kvartalu prošle godine bio 15- ti na listi najvećih izvoznika u Srbiji, pisali su mediji.
Nešto ranije, neki od njih su navodili da se u Nišu godišnje proizvede oko 25 milijardi cigareta, a da je “četiri od pet namenjeno izvozu”.
“Izvoz fabrike je za poslednjih 10 godina uvećan više od 20 puta”, izvestili su.
Izostaje podrška kulturnim manifestacijama
Filip Moris je poslednjih godina prestao da finansijski podržava kulturne sadržaje u Nišu i Srbiji, što je odmah nakon privatizacije izdašno činio.
Kompanija je 2019, nakon što je 12 godina finansijski podržavala prestižni nacionalni konkurs „Mladi“ u organizaciji Niš art fondacije (NAF), prestala to da čini, a ovakva podrška mladim i talentovanim likovnim umetnicima je zamrla, jer Fondacija nije uspela da nađe nove donatore.
Filip Moris je između ostalog obezbeđivao novac za otkupne nagrade od 10.000, 5.000 i 3.000 evra za tri najbolja rada, što je, kako su umeli da kažu u fondaciji, veći fond od onog za Pulicerovu nagradu.
Prema podacima Fondacije, na konkursima „Mladi“, od 2006. godine učestvovalo je ukupno 8.968 mladih umetnika iz Srbije koji su aplicirali sa oko 20.000 radova.
Konkurse su pratile prodajne izložbe u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, koje je, po procenama NAF-a, videlo oko 55.000 posetilaca.
Filip Moris je tada naveo da će NAF-u ubuduće pružati logističku podršku, odnosno ustupati galerijski i magacinski prostor.Svoj fokus će, kada su donatorski programi u pitanju, usmeriti na podršku nauci i mladim naučnicima, kako bi ih “podstakla da ostanu u Srbiji i svojim inovativnim projektima doprinesu progresu celokupnog privrednog okruženja u našoj zemlji”.
Osnivač NAF-a i inicijator ovakvog konkursa bio je Radovan Lale Đurić, poznati slikar niškog porekla koji je decenijama živeo i uspešno radio u Njujorku.
Ova kompanija je prestala da pruža finasijsku podršku i Nišvilu, niškom i srpskom festivalskom brendu, koji je povremeno označavan i kao jedan od deset najboljih džez festivala u Evropi.
“Filip Moris više ne sponzoriše Nišvil, već neke manifestacije u Beogradu. Naš festival, koji se održava u gradu koji duže od jednog veka ima duvansku industriju, sada sponzoriše Britiš ameriken tabako iz Vranja”, rekao je direktor ovog džez festivala Ivan Blagojević pre više od dve godine.
Blagojević je dodao da je Filip Moris podržavao Nišvil sedam godina i tako doprineo njegovom opstanku, na čemu je on toj kompaniji zahvalan.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
