Foto: Fonet/Nenad Đorđević„Državu je jedno radno mesto koštalo u proseku 2.680 evra, a zaposleno je 20 odsto više radnika, udvostručen neto izvoz, a doprinos tih preduzeća privrednom rastu je pet puta veći“, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac.
On je to izjavio na Ekonomskom samitu sredinom oktobra, pozivajući se na analizu efekata državnih podsticaja stranim investicijama u prerađivačku industriju na izvoz i BDP za period od 2006. do 2015. godine.
S obzirom da su od 2006. godine kada se tadašnjem ministru Mlađanu Dinkiću „rodila“ ideja da treba plaćati stranim investitorima da dođu u Srbiju kompanijama isplaćene stotine miliona evra, ovo je bila jedna od najkontroverznijih ekonomskih tema posebno jer nije bilo nikakve analize efekata ovih subvencija. Na zahtev da nam Ministarstvo dostavi ovu analizu kako bi konačno javnost dobila pouzdanu informaciju o tome da li se subvencije isplate ili ne, posle mesec dana dobili smo odgovor u vidu dve tabele veoma neodređene sadržine, bez ikakvih podataka o zaposlenosti, koji bi prema izjavi državnog sekretara trebalo da se u toj analizi nalaze.
U prvoj tabeli nalaze se cifre o učešću korisnika državnih podsticaja u BDP-u u šest odabranih godina, pa se može zaključiti da je ovo učešće povećano sa 0,23 odsto u 2007. godini na 1,08 odsto BDP-a u 2015. godini, odnosno skoro upetostručeno. Doduše nemamo podatak koliko je država platila za to kroz podsticaje.
Ipak, ovaj efekat ne deluje bog zna kako impresivno budući da je u 2015. godini samo jedna kompanija Telekom Srbija imala učešće u BDP-u od 3,54 odsto, odnosno 3,5 puta više nego sve strane kompanije koje su dobile subvencije države.
Druga tabela predstavlja odnos sredstava uloženih u podsticaje i izvoza za 2014, 2015. i prvu polovinu 2016. godine u kojoj se vidi rast izvoza u odnosu na svaki uloženi dinar u subvencije.
Takođe, doprinos izvoznika korisnika direktnih podsticaja je prema ovoj analizi Ministarstva sve veći. U 2014. godini je bio 14,4 odsto ukupnog robnog izvoza, u 2015. godini 17,5 odsto, a u 2016. se očekuje učešće od oko 20 odsto.
S obzirom da nema pouzdanih podataka koliko je do sada država zaista uložila u subvencije investitorima, posebno što su neki od najvećih ugovora tajni, kao onaj sa Fijatom, mada ni ugovor sa Er Srbijom nije u celosti obelodanjen.
Prema izjavama iz 2013. godine iz SIEPA, tadašnje agencije za privlačenje investicija, od 2006. do 2013. godine Srbija je na subvencije za privlačenje investicija potrošila oko 300 miliona evra, što je prema tadašnjim tvrdnjama doprinelo otvaranju oko 50.000 radnih mesta.
Od 2015. godine usvojen je novi zakon o ulaganjima koji je regulisao ovu oblast. Prema analizi izveštaja Komisije za kontrolu državne pomoći koji je uradila Transparentnost Srbije ove godine, od 2015. godine država je dala stranim investitorima oko 860 miliona evra.
Na sajtu Ministarstva privrede postoji podatak da je u drugoj polovini 2016. i u 2017. godini isplaćeno 21,3 miliona evra za sufinansiranje investicionih projekata.
Od početka ovog programa mnoga udruženja domaćih privrednika bunila su se da se na ovaj način novac kroz porez uzima od njih da bi se finansirala njihova konkurencija. S druge strane ekonomisti tvrde da na ovaj način država potplaćuje strane firme da dođu u Srbiju pošto ne može da obezbedi dobre uslove poslovanja i vladavinu prava. Inače Narodna banka Srbije je za ovu godinu procenila priliv stranih direktnih investicija od 2,1 milijardu evra, što je rast u odnosu na 1,8 milijardi evra u 2016. godini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
