Dve struje naprednjaka u borbi za paraćinsku fabriku

Oko toga da li je zahtev osnovan ili ne, sukobljavaju se dve struje u Nadzornom odboru staklare, a obe predstavljaju visoko pozicionirani članovi Srpske napredne stranke, sa očigledno različitim poslovnim interesima. Obe strane tvrde da brane interes SFS-a i zaposlenih i optužuju menadžment da radi za drugu stranu.

Zahtev za otvaranje stečaja podnela je firma Veksilum Balkan, osnovana pre tri meseca u Čačku kao podružnica austrijskog Veksiluma, koja tvrdi da je otkupila 47,3 miliona evra duga staklare prema većinskom vlasniku, Glas industri iz Bugarske. Druga struja tvrdi da je dug izmiren i da su dokumenta o potraživanju falsifikovana.

– Na jučerašnjem ročištu razmenjeni su argumenti, a sud je odlučio da o njima razmisli i odluku donese za desetak dana. Ja tvrdim da je za fabriku daleko bolje da uđe u stečaj i da kroz plan reorganizacije, koji odmah potom nameravamo da podnesemo, izmiri dugovanja. Za dužnika je mnogo lošije prodavanje imovine ili plenidba, a postoji i opasnost da se zbog nagomilanih dugova isključe struja i gas, što bi zaustavilo peći. To bi bio kraj proizvodnje stakla u Paraćinu. Ako se uvede takozvani „kontrolisani stečaj“, odnosno reorganizacija, isporučioci energenata ne mogu da isključe fabriku sa mreže, ona može da nastavi sa radom i da otplaćuje dugove prema usvojenom programu – kaže za Danas advokat Voja Ilić, koji zastupa predlagača, Veksilum Balkan.

Taj stav podržava i član NO Dušan Adamović, inače poverenik SNS-a za Pomoravlje.

– Stečaj bi bio spas za fabriku jer bi omogućio da dalje radi i da pronađe strateškog partnera. Sadašnji menadžment, koji predvode članovi NO Milorad Pušica i Svetozar Crnogorac, doveo je SFS na rub propasti, a da se sa bivšom direktorkom Vericom Matković u više navrata nisam zalagao kod javnih preduzeća – snabdevača da fabriku ne isključuju zbog dugova kako bi mogla da opstane, odavno bi bila zatvorena – kaže za Danas Adamović i negira spekulacije da je u bliskoj rođačkoj vezi sa zastupnikom čačanskog Veksiluma, jer „čoveka nikada nije video“.

On odbacuje optužbe koje potiču iz paraćinskih krugova da je vršio pritisak na predsednika Privrednog suda u Kragujevcu kako bi se stečaj što pre uveo, kao i tvrdnje da je zajedno sa bugarskim vlasnikom Cvetanom Vasilevim i advokatom Veksiluma u upravi fabrike dogovarao sadržaj dokumenta za uvođenje stečaja. Kao jedan od glavnih argumenata za takvu meru navodi se šestomesečna blokada žiro računa, koju su za ukupan iznos od 625,6 miliona dinara stavile Poštanska štedionica, Inteza, Rajfajzen i OTP banka.

Milorad Pušica, predsednik NO i član GO SNS-a, veruje da će sud odbiti predlog za stečaj, jer tvrdi da dug koji je Veksilum prijavio ne postoji.

– Fabrika zaista može da radi, to smo dokazali jer smo u prethodne dve godine isplaćivali realan dug od 71 miliona evra prema Glas industri. Zbog toga SFS sada ima probleme sa likvidnošću, ali je ukupno dugovanje smanjeno. Međutim, potraživanje koje se sada pominje ne postoji, i ja neću dozvoliti da takva fabrika za 47 miliona evra po lažnim papirima ode kriminalcima iz Bugarske i to preko firme koja u momentu podnošenja zahteva za stečaj nije imala ni otvoren račun – kaže Pušica.

Dve prodaje, jedan vlasnik

Fabrika stakla u Paraćinu dva puta je privatizovana. Prvi put, nakon procene da vredi 15 miliona evra, prodata je na tenderu u vreme vlade Vojislava Koštunice, bugarskom Rubinu čiji je vlasnik kontroverzni biznismen Cvetan Vasilev, za 100.000 evra i investicioni plan „težak“ 25 miliona evra. Fabrika jeste bila u dugovima, ali je kupcu u startu otpisano 43 miliona evra obaveza prema državnim poveriocima – Srbijagasu, Fondu za razvoj i EPS-u. Neke od obaveznih investicija u SFS Vasilev je okončao, ali iz kredita koje odobrila Korporativna trgovinska banka iz Sofije, inače u njegovom vlasništvu. Istovremeno, za samo tri godine nastale su i nove obaveze prema državnim preduzećima, pa je Srbijagas, po preporuci vlade Mirka Cvetkovića, svoje potraživanje od 34 miliona evra konvertovao u većinski udeo od 63 odsto kapitala SFS-a, dok su EPS i Fond, za svoja potraživanja od 2,5 odnosno 2,8 miliona evra uradili reprogram. Ipak, dugovi se uvećavaju, proizvodnja pada, a srpski uvoz staklenih boca raste. Agencija za privatizaciju je ipak konstatovala da „kupac savesno izvršava obaveze iz privatizacionog ugovora“.

Srbijagas je 2012. prodao svoj udeo bugarskoj firmi Glas industri, čiji je vlasnik opet Vasilev. U međuvremenu, i Glas industri i Korporativna banka odlaze u stečaj a Vasilev dospeva na Interpolovu poternicu zbog prevara. Sada se nalazi u Srbiji, a zahtev za njegovo izručenje koje su dostavile bugarske vlasti šeta se već neko vreme između Višeg i Apelacionog suda.

Dugovi i posrednici

Vlasnik staklare Cvetan Vasilev u prethodne dve godine je bez inače neophodne saglasnosti bugarskih stečajnih uprava u Korporativnoj banci i Glas industri uspeo da obaveze staklare prema tim poveriocima prenese prvo na Ripes limited, sa Britanskih Devičanskih Ostrva, a potom na Corp investment, osnovan u Beogradu. Corp investment je osnovalo preduzeće Mitana, čiji je direktor Miroslav Pušica, a vlasnik njegova ćerka.

Nadzorni odbor

Članovi nadzornog odbora staklare izabrani su na Skupštini akcionara, na kojoj apsolutnu većinu od 99 odsto akcija imaju firme Vasileva – Glas industri i Rubin. Prema ugovoru o ustupanju potraživanja, dva člana tog tela biraju se na predlog Corp investmenta, kako bi mogla da se kontroliše realizacija dogovorenog. Sticajem okolnosti, većinu u NO imaju visoko pozicionirani naprednjaci.