DW: Bivši vicekancelar lobirao da „Tenis“ dođe u Srbiju, ali bez uspeha

Zigmar Gabrijel, bivši nemački vicekancelar i šef Socijaldemokrata, pomagao je proizvođaču mesa „Tenisu“ da ostvari investicije u Srbiji. Kako prenosi Špigel, to proizilazi iz odgovora nemačke Vlade na poslanički upit političara Levice.

Gabrijel je poslednjih nedelja na meti kritika zbog honorarne saradnje sa „Tenisom“ i misterioznih veza sa Klemensom Tenisom, vlasnikom tog najvećeg nemačkog proizvođača mesa.

Tenis je pak na udaru posebno od kad je u njegovoj klanici u Reda-Videnbriku izbilo žarište korone. Zaraženo je preko 1.500 radnika mahom sa Balkana, a oni su za medije govorili o užasnim uslovima u kojima rade i borave.

Pikantno je što je Gabrijel pružao pomoć Tenisu u vreme dok je bio ministar privrede i vicekancelar (2014-2018). Tako se Tenis našao u Gabrijelovoj delegaciji koja je u novembru 2014. posetila Beograd, kao i na večeri sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem.

Prema pisanju Špigela, Tenis je unapred obavestio Gabrijela o detaljima „velike investicije“ koju je tada planirao u Srbiji.

Tokom te posete, Gabrijel je izjavio da je veliki broj potencijalnih investitora iz Nemačke pokazao veliku zainteresovanost za Srbiju.

Gabrijel prima honorar

„Očito je mesni baron Tenis još u vreme kada je Zigmar Gabrijel bio ministar privrede pa spoljnih poslova imao krajnje privilegovan pristup tom tadašnjem šefu SPD, koji je kasnije sve unovčio“, kritikuje Paskal Majzer, poslanik Levice koji je postavio upit Vladi o ovom slučaju.

Nedavno se naime saznalo da je Gabrijel najmanje između marta i maja ove godine zvanično bio angažovan u „Tenisu“ na pitanjima trgovine. Za to je dobijao honorar od 10.000 evra mesečno, te dodatne četvorocifrene honorare za svaki dan na službenom putu.

Kako je objavi politički magazin „Panorama“ nemačkog javnog servisa, Gabrijel je bio zadužen da ispita mogućnosti bržeg transporta mesa do Kine šinskim putem, kao i da pregovara sa kineskim Ministarstvom poljoprivrede zbog jednog slučaja izbijanja afričke svinjske kuge.

Prema odgovoru Vlade, Gabrijel se tokom obavljanja dužnosti ministra privrede najmanje deset puta sastao sa Tenisom ili predstavnicima njegove firme, uključujući i nekoliko obilaska pogona u Reda-Videnbriku. Međutim, Ministarstvo privrede dodaje da je možda bilo i više susreta i razgovora, s obzirom da ne postoji obaveza da se vodi dokumentacija o svim kontaktima.

Nesuđeni dolazak u Srbiju

Za velikog fabrikanta mesa Klemensa Tenisa srpska javnost je čula u septembru 2014. godine kada je ovaj proveo tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića kroz klanicu koja je sada žarište korone. Tenis, donedavno visoki funkcioner fudbalskog velikana Šalkea, odveo je tada Vučića i na rurski derbi protiv Dortmunda.

Vučić je bio najavio veliku investiciju „Tenisa“ na pet lokacija u Vojvodini, te proizvodnju do četiri miliona tovnih svinja godišnje. Prema tvrdnjama kritičara, upravo je za potrebe nemačke firme promenjen Zakon o poljoprivednom zemljištu tako da i stranci, prema odluci Ministarstva poljoprivrede, mogu bez tendera da dobiju do 30 odsto zemljišta u ataru svake opštine.

Kritičari su se pribojavali da bi takva investicija uništila brojne stočare u Vojvodini i pretvorila ih u slabo plaćene nadničare „Tenisa“.

No iako je „Tenis“ praktično bio već dobio zemljište u Kikindi i Zrenjaninu, te trebalo da dobije u Sečnju, Vršcu i Plandištu, od investicije se izgleda odustalo. „Tenis“ je 2018. tražio odlaganje uz slab izgovor da se boji afričke svinjske kuge koje u Srbiji nije ni bilo. Prema pisanju istraživačkog centra VOICE, „Tenis“ je sasvim odustao od dolaska u Srbiju.

„Ceo postupak je katastrofa i već je uzrokovao ogromnu štetu“, rekao je još u novembru 2018. Goran Ješić, bivši vojvođanski sekretar za poljoprivredu.

„Ogromna količina zemljišta je data i njima i ljudima bliskim Srpskoj naprednoj stranci i to neće doneti ništa osim što će upropastiti agrar. Ne razvija se tako stočarstvo. Kako bi se razvilo sve i da ‘Tenis’ napravi četiri miliona svinja godišnje? On ima neke radnike, i to ne mnogo, a sutra se pokupi i ode i gde je naše stočarstvo?“, naveo je tada Ješić za DW.