DW: Sve više radnika nemačkog Tenisa svedoči o lošim uslovima

Sagovornici rumunskog DW detaljno pričaju o napornom radu u klanici, o nedostatku zaštitnih mera i o tome da su uslovi u kojima žive često nehumani. Takođe i o iznenadnom karantinu u kojem su prepušteni sami sebi.

Neki sagovornici mirno opisuju svoja iskustva, drugi su uzbuđeni. U pozadini se mogu čuti i glasovi drugih ljudi koji takođe žele da iznesu svoje mišljenje. Mnogi su godinama zaposleni kod Tenisa, drugi samo nekoliko meseci. Kažu da su došli u Nemačku preko kooperantskih firmi iz Rumunije. A one, kako pokazuju istraživanja DW u Rumuniji i Nemačkoj, kao jeftinu radnu snagu zapošljavaju desetine hiljada žena i muškaraca.

Kako prenosi DW, trik je vrlo jednostavan: u Rumuniji preko oglasa traže se radnici za berbu špargli, jagoda, ili rad u klanicama. Ugovori se potpisuju još u zemlji odakle su radnici, a te ljude to obično košta 100 evra. Troškove prevoza autobusom često plaćaju sami, povratna karta košta 240 evra.

U svim tim oglasima navodi se da je zagarantovana minimalna satnica 9,35 evra. Onda se dnevno za stanovanje obračunava sedam evra – dakle oko 200 evra mesečno za krevet u stanu u kojem živi još nekoliko osoba. Tu su uračunate i ostale „dažbine“.

Iako je u ugovoru obećano da se prekovremeni sati plaćaju, to se ne nađe uvek na platnoj listi. Mnogi radnici kažu da su mesečno zarađivali između 700 i 900 evra. U nekoliko slučajeva prekovremeni sati isplaćivani su „na ruke“ – dakle na crno i mimo nemačke poreske uprave.

Uprkos nepovoljnim uslovima u klanicama i lošem smeštaju, neki ljudi nisu u potpunosti nezadovoljni svojim platama. Mnogi opet kažu da su „uvek imali osećaj da su bili prevareni“. Ali plata je ipak duplo veća nego kod kuće – ako tamo uopšte mogu da nađu posao. Od novca koji mesečno šalju kući često zavisi čitava porodica, navodi DW.

Iako su im poslovođe i vođe smena Rumuni, malo radnika ima hrabrosti da pita da li je ono što se navodi u platnoj listi zaista sve tačno. Do nadređenih Nemaca ionako nisu imali pristup, a kamoli do „velikog šefa“. Ljudi koji se javljaju u DW često ponavljaju poznatu rumunsku izreku: „Dok dođeš do dragog Boga, pojedu te sveci“.

DW ističe da nisu sve kooperantske firme iz Rumunije na meti kritika, ali se zato veoma često pominje kompanija MGM iz Ostvestfalena čiji je vlasnik Dumitru Mikulesku.

DW-istraživanje je pokazalo da Mikulesku kontroliše nekoliko kompanija u Nemačkoj i Rumuniji – od agencija za posredovanje prilikom zapošljavanja, pa do agencija za promet nekretnina. Karijeru je počeo na jugu Rumunije, u okrugu Dambovica. Tamo je uzgajao svinje i živinu. Mediji su prenosili da je 2011. pravosnažno osuđen na godinu i po zbog korupcije. Ipak, Mikulesku je nastavio nesmetano da radi.

Članove porodice i prijatelje uspeo je da postavi na važne položaje i na taj način kontrolisao mrežu kompanija, lokalnih medija i državnih organa. Politički se aktivirao i u zavisnosti od svojih interesa nekoliko puta je menjao stranke. Priča se i da je vršio pritisak, pa čak i pretio neugodnim konkurentima i političkim protivnicima. To mu međutim nije pomoglo u političkoj karijeri: bez ikakvog vidnog uspeha 2016. godine je okrenuo leđa politici i otada se koncentrisao na svoju, stalno rastuću mrežu kompanija u Nemačkoj.

Glas da Mikulesku preti onima koji ga kritikuju i da su njegovi radnici pod pritiskom prati ga i u Ostvetsfalenu. O njegovim „uspešnim poslovnim modelima“ u poslednjih pet godina, a naročito poslednjih dana, izveštavaju i nemački mediji, ali, kako se navodi, za DW nije želeo da govori.

Karantin u fabrici firme Tenis bi za nekoliko dana trebalo da bude ukinut, a fabrika ponovo da počne da radi. Neki od radnika vratili su se u Rumuniju neposredno pred zatvaranje i ne žele više da rade u Tenisu.

Ostali su nadaju da će se radni i životni uslovi poboljšati – između ostalog i zahvaljujući brojnim medijskim izveštajima o njihovoj situaciji. U međuvremenu se na internet-portalima ponovo pojavljuju oglasi u kojim se traže radnici u Reda-Videnbriku. U oglasima se navodi da su uslovi „dosta bolji“.

I opet će doći ljudi iz Rumunije, oni koji u svojoj domovini ne mogu da nađu dobro plaćen posao. Mnogi bi, kako su rekli za DW, voleli da ih direktno preuzme njihov nemački poslodavac. Bundestag bi o nacrtu odgovarajućeg zakona koji to dozvoljava mogao da raspravlja posle letnje pauze.

Još uvek na dnevnom redu nije pitanje da li će taj zakon da važi i za rad u poljoprivredi, građevinarstvu ili službama za dostavu gde, kako navodi DW, takođe vladaju skandalozni uslovi.

Sigurno je da bi bio jak signal ako bi se Nemačka, tokom predsedavanja Savetu EU, založila za evropske standarde kada je reč o slobodnom kretanju radnika. U korist radnika, navodi DW.