„Da je zaista dobro, ne bi toliko mladih napuštalo zemlju“: Istraživanje pokazuje da su građani zadovoljni životom, a da li je zaista tako?

Izveštaj o tranziciji za 2023. i 2024. godinu ukazuje da se rast zadovoljstva životom beleži i u zemljama regiona, te da predstavlja odraz većih prihoda, povoljnijih kretanja na tržištu rada i poboljšanja uslova u zdravstvu.

Ipak, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu Petar Đukić skeptičan je prema pomenutim rezultatima, pa s tim u vezi ukazuje da verovatno ne proističu iz ekonomskih parametara, jer, kako kaže – nisu u skladu sa stvarnim stanjem u Srbiji.

„Jedno je kako ljudi zaista žive, a drugo kako žive u relativnom smislu, u odnosu na prethodno stanje. Ako bi pitanje bilo kakav je kvalitet života, odgovori bi možda bili drugačiji. Veoma mali broj ljudi koje poznajem može da kaže da je zadovoljno. Da je građanima zaista dobro u Srbiji, ne bi toliko mladih napuštalo zemlju, niti imalo ovoliko žalbi na funkcionisanje institucija, nemogućnost završavanja bilo čega bez korupcije. Svedoci smo toga i kako se završavaju sudske presude, odnosno da nema odgovora na pitanja ko je naložio ubistvo Stambolića, Ćuruvije, Pantića, Đinđića… I to spada u nešto što bi ljudi mogli okarakterisati kao ocenu kvaliteta života, odnosno sigurnosti“, ističe Đukić.

Procenat zadovoljnih ili uglavnom zadovoljnih svojim životom u Srbiji udvostručio se između 2010 i 2022. godine, prema novom Izveštaju o tranziciji EBRD-a pic.twitter.com/sVXAUYbe3q

— Mihail Arandarenko (@MArandarenko) February 6, 2024

Poredeći 2006. sa 2023. godinom, kao jedan od relevantnih ekonomskih parametara profesor navodi bruto domaći proizvod, koji je, kako pojašnjava, sada u odnosu na ranije povećan, ali realno ne onoliko koliko to pokazuje stanje u deviznoj protivvrednosti.

„Ako je 2006. BDP bio 35 milijardi evra, a sada 70, to ne znači da je BDP ili obim ekonomske aktivnosti udvostručen. On je zbog nekih kriza koje su nastupile 2009, 2011, 2014. i 2020. išao gore-dole, i malo napredovao. Stopa rasta i dalje je daleko niža nego u nekim drugim referentnim zemljama. To se posebno odnosi na period od 2010. do 2020, kada je bila ispod nivoa rasta svetske privrede, te u relativnom smislu ne možemo biti zadovoljni kao nacija“, poručuje on.

Sa druge strane, ekonomista Danilo Šuković smatra da je rezultat ankete pokazatelj jake propagande ljudi na vlasti, te da nikako ne prikazuje realno stanje na terenu.

„Kada građani u medijima čuju samo jednu stranu medalje, ne preostaje im ništa drugo nego da veruju u to. Svaki dan slušaju kako se grade bolnice i putevi. Kada pripadnici vlasti u vreme inflacije kažu da su povećane plate i primanja, to nije realno povećanje, ali građani misle da jeste, jer mediji nisu slobodni. Da prave informacije mogu doći do građana, ne bi sebi dozvolili da život u Srbiji u toj meri idealizuju“, upozorava ovaj ekonomista.

Kako ukazuje, procena bi bila relevantnija kada bi se vrednosti plata i penzija izražavale u realnim cenama, zato što nominalno iskazivanje stvara lažnu sliku blagostanja.

„Treba videti kakva je kupovna moć prosečne penzije bila pre 10 godina, a kakva danas. Tako može da se izvede sud da li se živi bolje, ili ne. Ako su penzije povećane za 10 ili 20 odsto, a inflacija porasla 20 procenata, dolazi do igre nominalnim ciframa koje pokrivaju realne“, pojašnjava on.

Osim toga, Šuković podvlači da su upitni i parametri na osnovu kojih nadležni ocenjuju ekonomske uspehe naše zemlje, što se posebno odnosi na poređenje sa državama koje nisu u jednakoj ravni sa Srbijom.

„Predsednik često govori kako imamo BDP veći nego Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Prvo, reč je o najsiromašnijim zemljama, a drugo, Crna Gora ima 600.000 ljudi. Zato se postavlja pitanje zašto se Srbija ne poredi sa Luksemburgom koji ima 600.000 ljudi, a BDP veći od Srbije, koja je 10 puta veća od njega“, zaključuje Danasov sagovornik.

Sa navedenim je saglasan i Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, koji napominje da parametri koji mogu biti reper za to da li neko živi pristojno i kvalitetno jesu visina primanja i troškovi koji ih opterećuju.

Kako dodaje, prema njima, Srbija se i dalje nalazi na dnu lestivice kada se stavi u kontekst sa Evropom, a tu spadaju i S. Makedonija, BiH i Albanija.

„Po svemu što smo imali priliku do sada da vidimo, može se proceniti da je broj ljudi koji su nezadovoljni životom u Srbiji mnogo veći. Mislim da se lošije živelo 2006, ali ne u meri koju pokazuje pomenuti procenat. Standard i kvalitet života sada nisu na zavidnom nivou, i to dokazuju potrošačke korpe. Postoje tri vrste, prva je minimalna koja podrazumeva sredstva da se čovek prehrani, srednja uključuje i sredstva za higijenu i deo garderobe, dok najveća sadrži sve za dostojanstven život, uključujući letovanja, mogućnost menjanja garderobe, vožnje automobila, oslaska u restorane, i ona košta preko 1.000 evra u Srbiji“, zaključuje Veselinović.

Podsećamo, EBRD decenijama unazad objavljuje izveštaje o tranziciji u zemljama u kojima je prisutna. Njime su obuhvaćena istraživanja koja se tiču tržišta rada, zelenih tehnologija, digitalizacije, zdravlja i zadovoljstva.

Osim da je više od polovine ispitanika zadovoljno životom u Srbiji, u poslednjem izveštaju u Srbiji je zabeležen i porast samoprocenjenog nivoa zdravlja, dok je sa druge strane preko 70 odsto njih iskazalo zabrinutost zbog devastacije životne sredine i klimatskih promena.