EBRD odobrila kredit od 50 miliona evra za hitnu sanaciju železničkih pruga u Srbiji

Projekat će realizovati Infrastruktura železnica Srbije, uz pomoć Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastructure, navedeno je u saopštenju EBRD.

Kako je istaknuto, investicija ima za cilj unapređenje kvaliteta infrastrukture na železničkoj mreži Srbije, sa naglaskom na poboljšanju operativne brzine i sprečavanju iskliznuća iz šina.

Takođe, projekat ima za cilj da unapredi pouzdanost i bezbednost putničkih i teretnih železničkih usluga, čineći sektor privlačnijim i promovišući modalni pomak ka železničkom saobraćaju.

U ime Srbije ugovor o zajmu potpisao je ministar finansija Siniša Mali, a ugovor o projektu potpisali su ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i v.d. generalnog direktora Infrastrukture železnica Srbije Jelena Tanasković, dok je u ime EBRD-a oba sporazuma potpisao direktor i regionalni šef EBRD-a za zapadni Balkan Mateo Kolanđeli (Matteo Colangeli).

V.d. generalnog direktora Infrastrukture železnica Srbije Jelena Tanasković je izjavila da će kredit EBRD omogućiti da se nabave šine, pragovi, tucanik i drugi materijal gornjeg stroja pruge, zahvaljujući čemu će se obnoviti oko 194 kilometra koloseka širom Srbije.

„Uz pomoć i podršku države mi danas realizujemo projekat sveobuhvatne modernizacije železničke infrastrukture, uključujući izgradnju brze pruge od Beograda do Subotice za 200 kilometara na sat, a upravo EBRD nam je jedan od najznačajnijih partnera za izgradnju brze pruge od Beograda do Niša“, rekla je ona.

Kako je navela, cilj je da i se na ostalim regionalnim i lokalnim prugama, koje nisu obuhvaćene ovim projektom modernizacije, unapredi kvalitet železničkog saobraćaja, poveća brzina vozova i bezbednost podigne na viši nivo.

„Koloseci koje ćemo rehabilitovati, u dužini od oko 194 kilometra, predstavljaju deonice na mreži pruga dugoj skoro 1.100 kilometara, na kojoj ćemo zahvaljujući ovim sredstvima razviti brži, bolji i bezbedniji železnički saobraćaj. Projekat će biti realizovan tokom naredne dve godine. To će doprineti da srpske železnice nastave modernizaciju i razvoj u skladu sa potrebama i željama građana, privrede i države Srbije, kako bi na mapi razvijenih evropskih saobraćajnica zauzele mesto kakvo i zaslužuju“, kazala je Tanasković.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je da će zajam pomoći da se lakše i brže saniaraju koloseci na pojedinim deonicama.

„To je, uz obnovu i izgradnju novih pruga, posebno važno kako bismo obezbedili veći kvalitet i bezbednost železničkog saobraćaja. Srbija je dobila prvu brzu prugu u istoriji između Beograda i Novog Sada, koja će već 24. novembra biti produžena i do Subotice i tada će se od Beograda do severa Vojvodine brzim vozom ‘Soko’ stizati za 70 minuta“, rekao je Vesić.

Podsetio je da je u Srbiji do sada rekonstruisano i modernizovano skoro 1.000 kilometara pruga.

„Najveći posao nas tek čeka, jer planiramo da izgradimo i modernizujemo oko 2.000 kilometara koloseka, kako bismo gotovo u potpunosti obnovili kompletnu železničku mrežu i ostvarili cilj – da naredne godine i decenije budu – decenije srpske železnice“, naveo je on.

Direktor EBRD-a za zapadni Balkan Mateo Kolanđeli rekao je da je železnica prioritet te banke kada je u pitanju jačanje transportnih veza u regionu.

„U tom kontekstu, ulaganje u rehabilitaciju železničke infrastrukture Srbije kroz ovaj zajam predstavlja ključni korak ka poboljšanju standarda, pouzdanosti i poverenja u železnički sistem. Želim da istaknem da je do danas potpisano blizu 1,1 milijardu evra finansiranja za srpski železnički sektor. Cilj je da se podstakne prelazak na železnicu kao izabrani vid transporta, unapredi svakodnevni život pojedinaca, podstakne ekonomski rast i doprinese zelenijoj budućnosti“, kazao je on.

Podseća se i da je EBRD jedan od vodećih institucionalni investitor u Srbiji i do sada je uložio više od devet milijardi evra kroz 362 projekta, od kojih je većina podržala privatni sektor.

Fokus EBRD u Srbiji je na jačanju konkurentnosti privatnog sektora, tranziciji na zelenu energiju i održivoj infrastrukturi.