EBRD: Privredni rast ove godine 3,5 odsto, najveći doprinos od javnih i stranih investicija

On je ocenio da je Srbija imala brz oporavak nakon pandemije sa rastom od 7,7 odsto, a zatim u 2022. godini 2,5 odsto, kolika je procena RZS i za prošlu godinu.

„Globalni uslovi se popravljaju, očekuje se brži rast evrozone ove godine, a i najvažniji trgovinski partner Nemačka će imati rast nakon prošlogodišnje recesije. Privredni rast prošle godine podržan je ulaganjima u infrastrutkuru i poljoprivredom. Rezultat industrije je relativno slab, što je očekivano usled slabe tražnje trgovinskih partnera“, ocenio je Tabak.

Tabak procenu o rastu od 3,5 odsto ove godine objašnjava najavama investicija, posebno u okviru projekta Ekspo 27, a takođe se očekuje i visok priliv stranih direktnih investicija.

Prema njegovim rečima, oporavak spoljne tražnje pomoći će izvozu, a pad inflacije pomoći će ličnoj tražnji da bude veća nego prošle godine.

Za ostvarenje projekcije rizici će biti uglavnom spoljni, od cena sirovina, poskupljenja troškova transporta zbog krize u Crvenom moru, a i monetarna politika ECB i FED-a, može da uspori rast.

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da nosioci ekonomske politike treba da u sadašnjim neizvesnim globalnim okolnostima, isprepletanim klimatskim rizicima i izazovima modernog doba, koje nameću procesi digitalizacije i robotizacije, stvaraju i čuvaju uslove za održiv i inkluzivan rast.

„Pitanje je, naravno, kako. Jer, da je lako, to bi svako mogao da radi. Odgovor je uvek isti – očuvanjem stabilnosti u najširem smislu, makroekonomske, finansijske i institucionalne. To zahteva znanje i posvećenost“, rekla je ona.

Time se, kako je dodala, obezbeđuje neophodna predvidivost poslovnog okruženja i povećava se investiciono i potrošačko poverenje, što su neophodni preduslovi za rast investicija, a time i kreiranje novih radnih mesta.

„To dalje znači i povratni efekat na rast prihoda države i veće mogućnosti za sprovođenje socijalne i razvojne funkcije, kao i formiranje rezervi, koje služe kao zaštita u vremenima krize. Na tom putu ne može biti prečica, jer brz skok često znači i brz i lak pad“,poručila je Tabaković.

Ona je rekla da je kumulativni, realni rast srpske ekonomije od oko 12 odsto u poslednje četiri godine, ostvaren uprkos smanjenoj eksternoj tražnji, potvrda dobrih politika i dobrog stanja ekonomije u kojem je Srbija dočekala aktuelnu globalnu krizu.

„I visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija, koji u prethodne dve godine dostižu rekordne iznose od 4,4 i 4,5 milijardi evra, potvrda su kreiranog povoljnog poslovnog okruženja i rasta investicionog poverenja“, ocenila je guvernerka.

Dodala je da su, duže od decenije očuvana relativna stabilnost deviznog kursa, uz rekordni nivo deviznih rezervi od 25 milijardi evra, „bili i ostaće jedan od važnih preduslova i za velike i za male tranzicije“.

EBRD je prošle godine, prema rečima Matea Kolanđela, direktora EBRD-a za Zapadni Balkan, plasirao 850 miliona evra, što je 200 miliona više nego prethodne godine.

„Srbija se po prvi put našla u top pet tržišta EBRD-a, uz Poljsku, Egipat ili Ukrajinu. Imali smo velike projekte, ali bih izdvojio tri. To je kredit EPS-u od 300 miliona evra, finansiranje naučnih tehnoloških parkova i Biokampusa 4 i ušli smo u investiciju kupovine telekomunikacionih tornjeva“, rekao je Kolanđelo dodavši da će im prioritet kod finansirnaja biti privatne investicije u OIE, energetsku efikasnost, dok će kod transportne infrastrukture preći sa putne na železničku infrastrukturu.