EBRD prošle godine investirala oko 516 miliona evra u Srbiji

„Uvek slušamo ono što nam govore partneri iz privatnog sektora. Oni nam govore kako se menjaju odnosi u zemlji, kako se sprovode reforme i kako treba da se radi“, rekla je Hargitai na skupu koji je organizovala Nemačko-srpska privredna komora za kompanije članice te komore.

Ona je navela da će se ove godine EBRD fokusirati na reforme preduzeća u državnom vlasništvu i na takozvanu zelenu agendu u Srbiji.

Hargitai je rekla da će podržati razvoju tržišta kapitala, kao i reforme u privatnom sektoru. Prema njenim rečima, EBRD radi puno sa bankarskim komercijalnim sektorom kada je u pitanju odobravanje kreditnih linija, garancija, lizinga, a oko 40 odsto tih investicija 2019. otišlo je „u kanale komercijalnog sektora“.

Hargitai je podsetila da je EBRD prošle godine finasirala dva velika projekta – vetroparkove Kovačica i Čibuk 1, a rade i na drugim projektima koji se odnose na energetiku.

Prema njenim rečima, EBRD radi sa kompanijama na obrazovanju mladih ljudi, kao i sa malim i srednjim preduzećima i njihovim dobavljačima. Ona je rekla da su u Srbiji subvencije veće nego u drugim državama i navela da su dobrodošle ako se dobro koriste. Hargitai je, međutim, ukazala da je rast BDP u Srbiji bio manji nego što su očekivali, dok je deficit tekućih transakcija bio nešto veći.

„Srbiji je potrebno da ima proizvodnju koja ima veću dodatu vrednost, ali osim dobre radne snage želimo da vidimo i kompanije koje će nuditi visok kvalitet svojih usluga“, dodala je ona.

Hargitai je rekla da, kada su u pitanju javna komunalna preduzeća, EBRD na zahtev Vlade Srbije i u saradnji sa Međunariodnim monetarnim fondom radi na jednom programu da bi definisali šta je to što Vlada želi da se postigne kada je u pitanju državno vlasništvo.

„To bi trebalo da dovede do promene Zakona o javnim preduzećima, pre svega da bi se poboljšalo korporativno upravljanje, da se ta preduzeća osposobe da u sve većoj meri pružaju visokokvalitetne usluge građanima i preduzećima“, rekla je Hargitai, navodeći kako već imaju programe za poboljšanje upravljanja.

Kao primer je navela preduzeće „Srbija voz“ i istakla da je EPS već počeo da relizuje svoj plan za poboljšanje korporativnog upravljanja. „Ako biste me pitali šta je to što prvestveno Vlada očekuje da učinimo – to je da se poboljša korporativno upravljanje u javnim, odnosno komunalnim preduzećima“, rekla je ona.

Strukturne reforme nisu bile onako brze kao što bismo mi želeli, rekla je Hargitai, i ocenila da treba preduzeti specifične mere. Predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije Hemofarm Ronald Zeliger rekao je da je prošle godine trgovinska razmena između Nemačke i Srbije iznosila pet milijardi evra i istakao da ove dve zemlje imaju „jako dobre poslovne odnose“.

„Naše kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 60.000 radnika“, naglasio je Zeliger.