Foto: EPA/TAMAS KOVACS Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je projekciju iz maja da će privreda Srbije porasti ove godine 3,3 odsto, ali je smanjila prognozu rasta u sledećoj godini sa četiri, na 3,2 odsto.
U septembarskim ekonomskim očekivanjima EBRD-a navodi se da rastu rizici pogotovo zbog fiskalne ranjivosti i osetljivosti na rast evropskih tržišta što može da smanji tražnju za izvozom.
EBRD je revidirao projekciju rasta celog regiona sledeće godine i to za 1,7 procentnih poena na tri odsto, mada je za ovu godinu projekcija rasta povećana za 1,2 procentna poena na 2,3 odsto.
Glavni razlozi pesimističkih očekivanja z 2023. su smanjene isporuke gasa iz Rusije, prelivanje usporavanja privrednog rasta razvijenih evropskih ekonomija, kao i sve veći inflatorni pritisci i globlano i u regionu.
Ukoliko se isporuke ruskog gasa i dalje budu smanjivale, povećava se rizik da se dodatno smanji privredni rast, a ukoliko snabdevanje bude potpuno prekinuto rast BDP-a regiona koji pokriva EBRD biće za 1,3 procentna poena ispod osnovnih projekcija.
Inflacija u regionu je dostigla prosečno 16,5 odsto što je najviše od 1998. godine. U Turskoj je dostigla skoro 80 odsto, a u Baltičkim zemljama je preko 20 odsto.
Oko 30 odsto rasta cena se pripisuje direktno rastu cena energije, a još 30 odsto poskupljenju hrane.
Procena MMF-a je da će trenutni rast cena energije povećati troškove života domaćinstava u 2022. godini za prosečno sedam odsto.
Efekat inflacije je takav da više pogađa siromašna nego bogata domaćinstva, što na duži rok može imati značajne efekte na nejednakost.
Kao posledica inflacije, po prvi put od 2011. godine, na nivou regiona, realne zarade se smanjuju.
Realno smanjenje zarada u Srbji iznosilo je 0,2 odsto.
Ispravka: Tekst je promenjen 4.10.2022. godine. Pad realnih zarada u Srbiji iznosio je 0,2 odsto. Prethodni podatak o padu od devet odsto je greška u izveštaju EBRD-a
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
