EBRD revidirala ekonomsku prognozu za 2025: Rast u Srbiji ostaće stabilan, američke carine pogodiće evropske ekonomije

U odnosu na prethodnu prognozu iz septembra prošle godine, EBRD nije promenila svoju projekciju za Srbiju i očekuje da će ekonomski rast ove godine iznositi četiri odsto. Toliko očekuje da će biti i u 2026. godini.

Kada je reč o ekonomskom rastu za ceo Zapadni Balkan očekuje da će ove godine iznositi 3,6 odsto, što je za 0,1 procentni poen manje u odnosu na prethodnu prognozu iz septembra 2024. godine.

„Očekuje se da će rast na Zapadnom Balkanu ostati stabilan na 3,6 odsto i u 2025. i u 2026. godini. Smanjenje prognoze za ovu godinu posledica je slabije spoljne potražnje i manjih priliva iz domaćih javnih investicija, uz ograničenu ponudu na tržištu rada“, navodi se u izveštaju EBRD.

Ova banka očekuje da će Albanija ove godine ostvartiti rast od 3,7 odsto, Bosna i Hercegovina 2,8 odsto, Crna Gora 2,9 odsto, a Severna Makedonija tri odsto.

EBRD u svim regionima revidirao prognozu naniže

Naime, prema ukupnoj prognozi EBRD, a koja se odnosi na sve zemlje u kojima ta banka investira, očekuje se ekonomski rast od 3,2 odsto, što je pad u odnosu na prethodnu prognozu za 0,3 procentna poena.

Ta revizija naniže potiče prvenstveno od slabije spoljne tražnje u centralnoj Evropi, baltičkim državama i zemljama jugoistočne Evrope. Takođe rezultat je i trenutnih uticaj sukoba i spor tempo reformi u regionu južnog i istočnog Mediterana.

Banka očekuje da će Hrvatska u 2025. godini ostvariti rast od tri odsto, Češka od 1,9 odsto, Estonija 1,7 odsto, Mađarska dva odsto, Poljska 3,4 odsto, a Slovenija dva odsto.

EBRD ukazuje na posledice američkih carina

EBRD ukazuje da će američke carine mnogo uticati na pojedine evropske ekonomije, dodajući da utiču i na rast neizvesnosti među investitorima.

„Sama povećana neizvesnost dovoljna je da obeshrabri investicije, oslabi proizvodnju i poremeti globalne lance snabdevanja“, navodi se u izveštaju.

Ističe se da scenario u kojem Sjedinjene Države podižu carine na sav uvoz za dodatnih 10 procentnih poena mogao bi kratkoročno smanjiti BDP u regionima EBRD-a za 0,1-0,2 odsto.

Dok su Jordan, Slovačka, Mađarska i Litvanija neke od ekonomija EBRD-a koje su najranjivije na takve mere zbog svoje ukupne trgovinske izloženosti američkom tržištu, izveštaj pokazuje da su Bugarska, Slovenija i Rumunija najizloženije nedavno najavljenim povećanjem američkih carina na čelik i aluminijum.