EBRD: Za veći privredni rast neophodne brže reforme

To je rekao danas Peter Tabak, vodeći regionalni ekonomista za Hrvatsku, Rusiju, Srbiju i Sloveniju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), na predstavljanju Izveštaja o tranziciji za 2018/19. godinu. U prethodnih 10 godina ostvaren je prosečan godišnji rast od jedan odsto, što ne omogućava približavanje, jer kako je ocenio Tabak, i zemlje Centralne i Istočne Evrope i većina zemalja Zapadnog Balkana imali su brži privredni rast od toga. On je istakao da je najvažnije pitanje povećanje produktivnosti jer se nivo produktivnosti Srbije nalazi na nivou 20 odsto proseka produktivnosti EU i 40 odsto proseka produktivnosti CIE.

„Cilj je povećanje produktivnosti, jer će onda i plate početi da se približavaju nivou kao u EU. Za to su potrebne strukturne reforme i institucionalno uređenje ekonomije“, napomenuo je Tabak dodajući da je na privatizaciji državnih preduzeća urađeno dosta, ali da i dalje ima jako veliki broj preduzeća u vlasništvu države koja bi trebalo privatizacijom da povećaju efikasnost. On je istakao da je važno i da javne usluge koje pruža država privatnom sektoru budu kvalitetne. Kada se radi o privatnom sektoru, Tabak je ocenio da je njemu potrebna podrška jer često „nemaju isti uslove poslovanja kao velike kompanije“, ukazujući na potrebu smanjenja poreskih opterećenja i fokus inspekcija na nelegalna preduzeća umesto strogih kontrola legalnih firmi.

Izveštaj o tranziciji EBRD-a bavi se i nekim temama koje na makro nivou pogađaju ceo region, Evropu, pa i svet. Jedna od njih su izazovi demografske tranzicije u kojoj se ceo region, pa i Srbija uveliko nalaze. Demografska tranzicija je pojam koji opisuje prelazak zemlje iz uslova velike stope fertiliteta i brojne mlade populacije ka starenju stanovništva, manjem broju mladih, ali i većim investicijama u obrazovanje ili kako oni kažu u humani kapital. Sergej Gurijev, glavni ekonomista EBRD-a, ocenio je da u ovom procesu region i Srbija kasne za Zapadnom Evropom pet godina, ali starenje Zapadne Evrope razlikuje se od starenja Istočne Evrope. Zapadna i Severna Evropa su počele da stare (granica je kada starenja stanovništva je kada broj penzionera pređe 25 odsto radno sposobne populacije) kada su postali bogati, dok Srbija i zemlje u okruženju su postale stare pre nego što su se obogatile. Istovremeno i jedni i drugi imaju sličnu starosnu strukturu stanovništva gde će u budućnosti mali broj mladih odrasti i postati radno sposobno, a veliki broj sada radnosposobnih otići u penziju. Razlika je što razvijene zemlje privlače radnosposobno stanovništvo između ostalog i iz ovog regiona, što istovremeno znači da region gubi radnike kroz emigraciju. Ovo znači da će biti neophodno značajno povećanje produktivnosti, jer privredni rast neće moći da dođe povećanjem radne snage.

Gurijev je napomenuo i da nedostatak obrazovanih i kvalifikovanih radnika u zemljama regiona nije posledica lošeg obrazovanja, već emigracije. On je istakao i na proces deindustrijalizacije u zemljama CIE, kao neizbežnost, koja najviše pogađa poslove srednjeg nivoa.

„To ne možemo da izbegnemo, ali treba da budemo svesni da se to događa“, poručio je Gurijev.