ECB spustila kamatnu stopu posle pet godina: Da li je Srbija spremna na isti potez i šta mogu očekivati korisnici kredita?

Na ovaj potez se iščekivalo mesecima, a sada se postavlja pitanje da li će Narodna banka Srbije pratiti politiku ECB ili je za to još rano. U sredu se održava sastanak Izvršnog odbora NBS na kome se odlučuje o promeni kamatne stope.

Odluku da smanji kamatu ECB je donela uprkos ne tako povoljnom kretanju inflacije, koja je, prema podacima Eurostata, u evrozoni u maju, na međugodišnjem nivou iznosila 2,6 odsto, što je 0,2 odsto više nego u aprilu.

Sa druge strane, inflacija u Srbiji u aprilu iznosila je pet odsto međugodišnje, ali Nardona banka Srbije očekuje da će u maju biti u granicama cilja od tri odsto plus, minus 1,5 odsto.

Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić smatra da bi Narodna banka Srbije, pre nego snizi kamatnu stopu, trebalo da sačeka da inflacija bar dva meseca uzastopno bude u okviru ciljnog koridora, odnosno manja od 4,5 odsto.

„Prema poslednjim podacima iz aprila inflacija je bila iznad te brojke. Ako u maju bude ispod 4,5 odsto i ako bude sigurno da će i u junu biti u tom intervalu, moglo bi se razmatrati smanjivanje kamatnih stopa“, pojašnjava Arsić.

Naš sagovornik navodi da je za privredu i građane Srbije ipak važno i smanjivanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke, jer su devizni krediti uglavnom određeni prema Euriboru, na koji neminovno utiče visina referentne kamate ECB.

„Euribor zavisi dosta od kretanja kamatnih stopa ECB i on je već opao. Deo tog počeo je ranije i pre ovog smanjenja, jer se ono očekivalo, a dodatno je opao nakon što je ECB smanjila referentnu kamatnu stopu“, dodaje ovaj profesor.

Ipak, kaže Arsić, pitanje je kako će se manje kamate odraziti na cene, odnosno da li će se pojaviti neki novi pokretači inflacije.

„Zato treba biti oprezan i sačekati da se inflacija stabilizuje u ciljnom koridoru. Nije nemoguće da se dogode neki novi poremećaji na međunarodnim tržištima energenata, metala i drugih primarnih proizvoda“, upozorava on.

Osim toga, Danasov sagovornik ukazuje da je smanjivanju kamatnih stopa primerena fiskalna politika koja ove godine nije nešto ekspanzivna, te da bi bilo važno da se zarade i penzije dodatno ne povećavaju do kraja godine, kako se ne bi formirali troškovni pritisci i previše forsirao rast tražnje.

Kao i profesor Arsić, nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić smatra da još uvek nije optimalan trenutak da NBS smanji kamatnu stopu, ali da to ipak najviše zavisi od odluke same banke i procene makroekonomskih pokazatelja.

„Kod nas je inflacija malo veća nego u Evropskoj uniji, između četiri i 4,5 odsto, sa tendencijom da se za nekoliko meseci vrati u koridor od oko tri odsto. Takođe, bruto domaći proizvod nam raste po stopi iznad tri odsto, što bi značilo da se nisu stekli uslovi da NBS smanji kamatnu stopu, koja utiče na formiranje Belibora (kamatna stopa na dinare). Stoga, verovatno je potrebno sačekati još mesec, dva, tri da se to desi i kod nas. Ako bi se sa tim požurilo, ostali bi „džepovi“ inflacije, što bi dovelo do toga da se postupak njenog snižavanja do željene tačke produži“, objašnjava Vasić.

On dodaje i da je tržištima potrebno nekoliko meseci da odreaguju na promene kamatne stope, te da će odluka ECB u finansijskim tržištima biti osetna tek krajem ove ili početkom naredne godine.

„Uvek postoji period od tri do šest mesci prilagođavanja finansijskog tržišta novonastalim promenama. U tom smislu, slično bi važilo i za Srbiju ako bi smanjila kamatnu stopu. To bi se primetilo u prvom kvartalu naredne godine, jer se odnosi na Belibor koji je pandan Euriboru. Ako bi se ta komponenta učinila nižom, krediti bi bili jeftiniji. Naravno, to bi se odnosilo isključivo na kredite u dinarima, i to one sa varijabilnom kamatnom stopom“, poručuje generalni sekretar UBS.

Podsećamo, Savet guvernera ECB odlučio je da od 12. juna kamatne stope budu niže za glavne operacije refinansiranja (4,25 odsto), kreditne olakšice (4,50 odsto) i depozitne olakšice (3,75 odsto).

Sa druge strane, Narodna banka Srbije od jula prošle godine referentnu kamatnu stopu drži na 6,5 odsto, a na nepromenjenim nivoima ostale su i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).