Efekti pandemije se u punoj meri ispoljili na privredu u aprilu i maju

Kako je istaknuto, u aprilu se srpska ekonomija suočila sa osetnim tekućim i međugodišnjim padom industrijske proizvodnje, spoljnotrgovinske razmene i unutrašnje potrošnje, zastojem saobraćaja, turizma i pojačanim zastojem ugostiteljskih usluga, koji je i inače bio izazvan prekidom komunikacija među stanovništvom zbog virusa.

U maju je došlo do delimičnog oporavka privredne aktivnosti, pa je u tom mesecu smanjen međugodišnji pad industrijske proizvodnje i, u manjoj meri, spoljnotrgovinske razmene, navode autori MAT.

Takođe se naglašava da su rekordni tekući desezonirani padovi iz aprila zamenjeni uočljivim, ali manjim desezoniranim porastima, međugodišnji pad potrošnje iz aprila u maju je zamenjen nevelikim porastom, a veliki desezonirani pad iz aprila je skoro u celini nadoknađen porastom u maju.

Oporavak u turizmu je bio simboličan, navodi se u biltenu. Nakon međugodišnjeg pada za 16,7 odsto u aprilu, međugodišnji pad ukupne industrijske proizvodnje je usledio i u maju, ali je redukovan na 9,3 odsto.

Kumulativni pad u periodu januar-maj iznosio je 2,6 odsto.

Sektor koji je opredelio međugodišnji pad ukupne industrijske proizvodnje je proizvodnja prerađivačke industrije, koja je (posle pada u aprilu za 20 odsto) u maju takođe međugodišnje smanjena, ali upola manje – za 9,3 odsto.

Neto priliv stranih direktnih investicija u prva četiri meseca ove godine bio je milijardu i 55 miliona evra, što je za  osam odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, navode u MAT.

Naglašeno je da je u periodu januar – maj ostvaren deficit budžeta u iznosu od 236 milijardi dinara.