Efektiva: Sudija na liniji sa bankama

… stavivši se na stranu jedne strane u postupku“, kao i da je postupajući u tom predmetu tužiocu onemogućila ostvarivanje prava na nepristrasno i nezavisno suđenje.

Naime, objašnjavaju u Efektivi, ona je postupajući u sporu koji je pokrenula jedna firma zbog naplaćenih troškova obrade kredita, presudila u korist banke a odmah potom tu prvostepenu presudu, na memorandumu suda, dostavila Udruženju banaka Srbije, koje u ovom slučaju nije bilo strana u postupku. UBS je istog dana presudu dostavilo medijima, koji su inače poslednjih meseci objavljivali informacije o sporovima rešavanim u korist klijenata po istom pitanju – osnovanosti naplate posebnih troškova obrade kredita. Taj potez, tvrde u Efektivi, imao je za cilj da ostale korisnike kredita koji su imali nameru da tuže banke zbog neosnovanih troškova, odvrate od te namere.

Takođe, sutkinja je svoju presudu priložila uz zahtev Vrhovnom kasacionom sudu da ujednači praksu postupanja sudova u ovom pitanju, jer je ona različita. Ono što jeste sporno u ovom potezu, naglašavaju u Efektivi, jeste da su samo dan kasnije, pre nego što je taj zahtev, prosleđen poštom, i stigao na pisarnicu VKS-a, advokati koji zastupaju banke u sličnim postupcima širom Srbije, taj papir koristili kao osnovu za podnesak u kome traže da se zastane u odlučivanju. U Efektivi smatraju da je sutkinja praktično lobirala u korist banaka, predstavljajući svoju presudu kao stav Privrednog suda u Nišu iako je u sličnom predmetu, u istom sudu samo dvadesetak dana ranije drugi sudija odlučio u korist klijenta banke. Naglašavaju i da je do sada doneto dvadesetak prvostepenih i dve pravosnažne presude kojima su klijenti dokazali da im je banka neosnovano naplatila troškove obrade srazmerno visini kredita.

Advokati sa kojima je Danas razgovarao, saglasni su da nije bilo osnova prema kome bi sutkinja, u situaciji kako je opisana, o svojoj presudi i zahtevu za ujednačavanje prakse obaveštavala ni UBS niti advokate koji zastupaju banke. Tvrde i da je takav potez neobičan i pretenciozan, jer sudija ima pravo da sudi prema svom ubeđenju, ali ne i da utiče na punomoćnike.

– Sutkinja je uradila nešto što po mom osećanju nije trebalo, jer je ona samo mogla da obavesti VKS da je u odnosu na druge, donela drugačiju presudu. Zato mislim da u ovom slučaju postoje osnovi sumnje u ispravnost njenog postupanja, što je dovoljno da se pokrene krivična prijava, jer tu nije reč o otvaranju krivičnog postupka, već se samo ukazuje na situaciju. Da li će biti krivičnog postupka ili ne, zavisi od toga da li će to lobiranje biti ocenjeno kao zalaganje za svoja sudijska ubeđenja ili je iz toga imala neku korist. Tek ukoliko se utvrdi da se ona ponašala drugačije nego što to priliči sudiji, to bi trebalo da se kao pritužba dostavi i Disciplinskom sudu Visokog saveta sudstva – kaže za Danas Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda.

Predsednik Privrednog suda u Nišu, Božidar Stanković, juče nije bio u tom gradu i nije mogao da komentariše ovu situaciju, ali nam je obećao da će danas izvršiti uvid u predmet i pružiti preciznije informacije.

Do telefona sutkinje koja se pominje nismo mogli da dođemo juče u popodnevnim satima, ali kako Danas nezvanično saznaje, ona je na predstavku koja je ovim povodom stigla u Privredni sud u Nišu, dala pisanu izjavu koja je prosleđena Ministarstvu pravde.

A šta kaže VKS?

Advokati nisu saglasni u oceni da li je Vrhovni kasacioni sud trebalo već da se oglasi po ovom pitanju i sam ujednači sudsku praksu. Zoran Ivošević smatra da je VKS „nevin u ovom slučaju“, jer on postupa tek kada neko skrene pažnju da u određenom slučaju ne postoji jedinstveno tumačenje zakona, nakon čega se ta tema raspravi na sednici odgovarajućeg odeljenja. Neki od advokata, međutim, tvrde da je VKS već trebalo da se oglasi jer već duže vreme postoji različita praksa u predmetima gde je reč o troškovima obrade kredita. „VKS bi trebalo da iznese svoj pravni stav, jer od toga zavisi da li će se brojni klijenti izložiti troškovima suđenja ili ne. To je i u interesu banaka koje će prema tom stavu da kreiraju kreditnu politiku“, tvrde drugi.