Efikasna brana od prekomernog trošenja

Konstatovano je, takođe, da zemlje CIE koje ograniče realno povećanje rashoda ispod jedan odsto neće morati da posegnu za nepopularnom merom podizanja poreza. Činjenica je da zemlje poput Češke Republike, Poljske, Slovačke i Rumunije beleže veći potencijal rasta i niže nivoe duga od drugih članica EU, pa mogu sebi da dozvole veći rast rashoda.

– Novi strukturni kriterijumi daju zemljama CIE više manevarskog prostora u periodima kada se beleži pad privredne aktivnost, smanjujući rizik od pogubne štednje. Osim toga, fiskalna pravila efikasno štite javne finansije od prekomernog trošenja tokom tzv. dobrih godina, što je ranije bio glavni razlog visokih fiskalnih deficita u regionu CIE. Za razliku od država CIE, većina drugih članica EU moraće da podignu poreze ukoliko žele da sačuvaju sadašnji nivo rashoda. Na zemlje ovog regiona pozitivno se odražava i veliki manevarski prostor za odbijanje troškova vezanih za reforme zdravstva, penzijskog sistema i tržišta rada i uravnotežavanje investicionih rashoda. To bi trebalo da bude dodatni impuls sprovođenju ekonomske politike usmerene na rast – objašnjava Juraj Kotian, direktor Istraživačkog tima Erste grupe zadužen za makroekonomiju i instrumente sa fiksnim prihodom.

Analitičari Erste grupe ukazuju i na to da će Evropska komisija prognozu deficita za Mađarsku verovatno revidirati na iznos bliži tri odsto BDP-a. Kad je reč o Rumuniji i Češkoj, te države će se, po svemu sudeći, kretati u projektovanim okvirima, dok se Slovačkoj i Poljskoj može dozvoliti da promaše ciljanu projekciju. Očekuje se da će pomenutih pet zemalja CIE izaći iz Postupka za smanjenje prekomernog deficita (EDP) do kraja 2014. godine. Snažan motivišući faktor da se to što pre dogodi jeste pretnja privremenom obustavom sredstava EU. Sve zemlje CIE su, inače, u Postupku za smanjenje prekomernog deficita (zajedno sa još 11 članica evrozone), što znači da imaju obavezu da postignu nominalni cilj od tri odsto BDP-a. To je jedina faza u kojoj bi Češka Republika, Mađarska, Poljska i Rumunija mogle da se suoče s finansijskom kaznom.

– Pretnja privremenom obustavom finansiranja iz Kohezionog fonda, koje je u 2012. godini iznosilo u proseku oko 0,7 odsto BDP-a, predstavlja snažan motivišući faktor da zemlje CIE izađu iz EDP. Očekujemo da to učine u naredne dve godine, uzimajući u obzir da neke od njih mogu da zatraže jednogodišnje produženje, pozivajući se na recesiju u evrozoni kao legitimnu klauzulu izuzeća. Mađarska bi, već ovog leta, mogla da izađe iz EDP, pod uslovom da EK u svoje Prolećne prognoze za period 2013/2014. ne uvrsti deficite iznad tri odsto BDP-a. S obzirom na mnogo bolja fiskalna kretanja tokom prošle godine, jedini potencijalan rizik je da se prognoza EK o fiskalnom deficitu za 2014. godinu pomeri iznad tri odsto BDP-a. Kako bi isključila ovaj rizik, Mađarska može da najavi neke trajnije mere konsolidacije u drugom kvartalu – objašnjava Kotian.

Prema procenama analitičara, baziranim na podacima za 2013. godinu, očekuje se da će Češka Republika i Rumunija formalno da izađu iz EDP u leto 2014. godine. U slučaju Češke, to bi moglo da bude „za dlaku“, s obzirom na to da je deficit te države blizu praga od tri odsto BDP-a. Za Slovačku i Poljsku pravi izazov će biti da ove godine snize deficite ispod tri odsto BDP-a. Te zemlje mogu da usvoje dodatne mere, ali bi ambicioznija konsolidacija, u trenutku slabog rasta, mogla da bude „preoštra“ i bila bi suprotna intencijama nedavno usvojenog okvira. S druge strane, Poljska i Slovačka mogu da odbiju deo svojih troškova tranzicije vezanih za reformu penzijskog sistema i da tako ostvare ciljani deficit, ili da iskoriste izričitu klauzulu izuzeća koja kaže da „posebne okolnosti, kao što je snažan pad privredne aktivnosti ili neuobičajeni događaji koji su van kontrole zemlje, mogu da se iskoriste za produženje roka EDP u svrhu korekcije. Stoga u najgorem slučaju očekujemo da se EDP bez problema produži za godinu dana. Lokalna pravila o kočnici za zaduživanje povećaće fiskalnu odgovornost vlada CIE“, procenjuju analitičari Erste grupe.

Oni ukazuju i na to da zemlje CIE, čak i kad ostvare deficit od tri odsto, moraju da nastave s konsolidacijom u strukturnom smislu, i to prema kriterijumima utvrđenim paketom od šest propisa. Zanimljivo je, međutim, da se posle izlaska iz EDP, zemlje van evrozone, ne suočavaju sa rizikom bilo kakve finansijske kazne za neusklađenost sa strukturnim pravilima, što stvara potencijalan prostor za fiskalno popuštanje. Kada zemlja prekorači granicu deficita od tri odsto BDP-a, Evropska komisija može da pokrene Postupak za snižavanje prekomernog deficita, tokom kojeg se zemlja poziva da preduzme korektivne mere. U slučaju neadekvatnog delovanja, zemlja može da se suoči s finansijskim sankcijama ili da bude suspendovana iz programa finansiranja iz Kohezionog fonda.

Kočnica za zaduživanje

– Lokalna pravila u vezi sa „kočnicom za zaduživanje“ izuzetno su važna u periodu kada države CIE izađu iz Postupka za smanjenje prekomernog deficita, između ostalog i zato što, čak više nego spolja nametnuti kriterijumi EU, podižu svest političara o fiskalnoj odgovornosti. Reč je o pravilima komplementarnim strukturnim kriterijumima, koja delimično zamenjuju pravilo o smanjenju duga iz paketa od šest propisa i fiskalnog dogovora. Za razliku od drugih država članica evrozone, od kojih se očekuje da prekomerni javni dug od oko 60 odsto BDP-a svedu na razumnu meru, u zemljama CIE lokalne „kočnice za zaduživanje“ trebalo bi da spreče da dug naraste do te kritične granice – objašnjava Juraj Kotian, direktor Istraživačkog tima Erste grupe.