Ekološki dinar puni budžetske rupe

Istraživanje NVO Stanište i Centra za evropske politike pokazuje da su u 2015. lokalni eko fondovi bili „teški“ 9,9 milijardi dinara (oko 80 miliona evra) dok se 2016. u njima nalazilo 11,4 milijarde dinara. Istovremeno, planirani rashodi umanjeni su sa 6,4 milijarde, koliko su iznosili 2015, na 5,2 milijarde dinara 2016 godine.

Razlog za ovu „nelogičnost“, koja na prvi pogled nema ekonomsko opravdanje, istraživači vide u izmenama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015, kojima se ukida namenski karakter naknada za zaštitu životne sredine, što znači da novac prikupljen od eko taksi više ne mora biti korišćene za ekološke aktivnosti. Tako gradovi, koji su i sami ostali bez značajnih sredstava u korist Republike poslednjih godina, pune rupe u svojim budžetima iz naknada za zaštitu životne sredine. Pri tome novac nominalno dobijen za ekologiju, a u praksi iskorišćen za druge namene, nije zanemarljiv – primera radi, od naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, koju plaćaju građani i privrednici, lokalne samouprave prihodovale su 3,3 milijarde dinara u 2015.

– Opštine sa parama od naknada za zaštitu životne sredine manipulišu održavajući tekuću likvidnost. Ukidajući namenski karakter sredstvima za životnu sredinu mi fiskalnu konsolidaciju plaćamo kvalitetom životne sredine i na lokalu i na nivou republika. Republika je od naknada prihodovala oko šest milijardi dinara, a za Zeleni fond je planirano 2,29 milijardi. Ostatak je prenamenjen. Ovakva raspodela novca nije održiva i obiće nam se o glavu. Zato što ne ulažemo danas kroz koju godinu doći ćemo u situaciju da ćemo morati da ulažemo mnogo više – kaže Dejan Maksimović, istraživač Ekološkog centra „Stanište“.

Komentarišući punjenje rupa u budžetu sredstvima iz fondova za zaštitu životne sredine Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, kaže za Danas da Paraćin nije prenamenjivao novac iz fonda za zaštitu životne sredine već ga je koristio za ekološke namene, ali i da može da razume gradove koji prenamenjuju novac iz eko fondova.

– Ovo je najgori trenutak za opštine u poslednjih deset godine. Za ovih pet godina tokom kojih su kroz različite promene zakona umanjivani prihodi lokalnih samouprava, opštine su izgubile više od jednog celog godišnjeg budžeta. U toj situaciji morate da trošite novac koji imate, što je izmenama zakona omogućeno. Čak i opštine koje nisu opterećene nekim problemima iz prošlosti i koje nemaju veliku administraciju, u najboljem slučaju tek 25 odsto sredstava mogu da izdvoje za nove stvari – kaže Paunović.

Istraživanje Staništa i Centra za evropske politike pokazuje da su Beograd sa 3,8 milijardi, Požarevac sa 1,2 milijarde i Pančevo sa oko 885 miliona dinara imali najveće ukupne prihode u Fondovima za zaštitu životne sredine prošle godine. Pri tome, iz beogradskog fonda je planirano da se za zaštitu životne sredine potroši manje od pola novca – 1,2 milijarde, iz pančevačkog oko polovine, dok su Požarevljani planirali da iskoriste samo 22 odsto sredstava u 2016.