Ekonomija EU beleži pad od 13,9 odsto, a Srbije 6,4 odsto

Od pandemije kovida 19 najviše je stradala privreda Španije koja je od aprila do jula smanjena za čak 22,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Snažno je pogođena i Francuska čiji je bruto društveni proizvod (BDP) pao za 18,9 odsto, Italija sa 17,7 odsto i Portugal sa 16,3 odsto. Pored ovih EU zemalja žestoko je pogođeno i Ujedinjeno kraljevstvo sa padom od 21,7 odsto u odnosu na drugi kvartal 2019. godine.

U poređenju sa evropskim zemljama Srbija stoji dobro u drugom tromesečju, ali ne i najbolje kako se to često može čuti od državnih službenika.

Sa padom od 6,4 odsto u ovom periodu Srbija se nalazi među otpornijim ekonomijama u Evropi.

Ipak, Irska sa minus 3,7 odsto i Litvanija sa minus četiri odsto u drugom tromesečju su se pokazale najvitalnijim u EU, dok je i Finska sa padom od 6,3 odsto dvostruko bolja od evropskog proseka.

Kada gledamo članice EU iz našeg susedstva, izgleda da nas je kriza daleko slabije pogodila nego njih. Hrvati su izgubili 15,1 odsto BDP-a, Mađari 13,5 odsto, Slovenci 12,9 odsto, Rumuni 10,5 odsto, a Bugari 8,5 odsto.

Može se primetiti da su manje razvijene zemlje zabeležile i manji pad privredne aktivnosti u tromesečju najviše pogođenom krizom kada je većina sveta bila zaključana.

Pored podataka o BDP-u Evrostat je objavio i podatke o rastu, odnosno padu zaposlenosti u zemljama Evropske unije.

Ovo je zanimljivo s obzirom da su se naši političari poslednjih nedelja hvalili rekordno niskom stopom nezaposlenosti, uopšte ne pominjući zaposlenost i to poredeći sa milionskim otpuštanjima u razvijenim zemljama.

Tako je u proseku u EU u drugom tromesečju, u odnosu na isti period prošle godine, broj zaposlenih smanjen za 2,9 odsto.

To je više nego u Srbiji u kojoj je 72.300 ljudi bilo manje među zaposlenim ili 2,5 odsto. Jesmo bolji od proseka, ali 11 zemalja EU je zabeležilo manje procentualno smanjenje zaposlenih u odnosu na drugo tromesečje prošle godine, dok su samo tri imale manji pad BDP-a.

Ubedljivo najveće smanjenje zaposlenosti imala je Španija – 7,6 odsto i Mađarska gde je broj zaposlenih smanjen za 5,6 odsto.

S druge strane, samo dve zemlje u EU su imale međugodišnje povećanje zaposlenosti u drugom tromesečju i to Malta za četiri odsto i Luksemburg za 1,4 odsto.

Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, autora publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji, logično je da u privrednoj strukturi gde dominiraju radnointenzivne delatnosti, sa visokim udelom poljoprivrede, malim učešćem turizma, pad bude manji nego u razvijenim ekonomijama koje proizvode robu visoke dodate vrednosti, brendiranu garderobu, automobile… i koje su mnogo umreženije u svetske lance snabdevanja.

„Sledeće godine očekujem osetniji privredni rast razvijenih ekonomija nego Srbije, ali to će se pozitivno odraziti i na nas, jer njihov oporavak znači i više narudžbina za naša preduzeća. Takođe, u drugoj polovini sledeće godine mogli bi se vratiti i strani turisti u Srbiju. Uz velike kapitalne projekte mogli bismo i mi imati opipljiv privredni rast“, optimističan je Đogović dodajući da se sada zbog poljoprivredne i građevinske sezone smanjuje nezaposlenost, ali da bi se od oktobra mogla očekivati masovnija otpuštanja.

Za Ivana Nikolića, urednika Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) spor oporavak evropskih zemalja mogao bi biti problem i za našu privredu.

„U evrozoni ne ide oporavak brzo kako su očekivali. U maju je krenulo dobro, ali je onda ekonomski oporavak opet usporio. Postoje nagoveštaji da bi se privreda EU mogla vratiti na prosek iz 2019. tek krajem sledeće godine. Nama to ne ide u prilog posebno zato što Italiji ne ide najbolje. Nemačka je za stepenicu bolja. S obzirom na taj spori oporavak naša ekonomska aktivnost je odlična“, napominje Nikolić dodajući da anemičnom oporavku evrozone kumuje i slab oporavak autoindustrije.

To je razlog i zašto spoljnotrgovinska razmena raste daleko sporije od industrijske proizvodnje.

„Trgovinska razmena se oporavlja, ali ne brzo kao industrija“, zaključuje Nikolić.

Za kraj zanimljivost je da je Srbija u prvih sedam meseci povećala izvoz u Kinu za 26,4 odsto, u SAD za 20 odsto, a u Japan za 64,4 odsto. Međutim, obim tog izvoza u apsolutnim ciframa je i dalje skroman u poređenju sa najvećim evropskim zemljama.

Pad doznaka, ali manja potrošnja deviza

U prvoj polovini ove godine doznake iz inostranstva su bile za 28,1 odsto manje nego u istom periodu prošle godine i iznosile su 878 miliona evra.

Saša Đogović ističe da to neće biti preveliki problem zato što je znatno smanjen uvoz, ali i turistička potrošnja deviza u inostranstvu, pa ćemo imati smanjenje deficita platnog bilansa u ovoj godini u odnosu na prošlu.