foto EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQEvropska komisija je u svojim zimskim ekonomskim prognozama daleko optimističnija nego jesenas, a šanse za recesiju evrozone značajno su smanjene.
Na domak godišnjice početka rata u Ukrajini, procena privrednog rasta evrozone povećana je na 0,8 odsto, a cele EU na 0,9 odsto.
Ovo je povećanje izgleda za rast BDP-a sa jesenas projektovanih svega 0,3 odsto evrozone i EU.
U sledećoj godini zadržana je projekcija rasta od 1,5 odnosno 1,6 odsto. Ako se ostvari ova projekcija to će značiti do će kraja 2024. privredni rast biti za ceo procentni poen veći nego što se očekivalo u novembru 2022. godine.
Projekcija je blago smanjila i očekivanja u pogledu inflacije u ovoj i sledećoj godini.
Poboljšanje izgleda dolazi od diversifikacije snabdevanja gasom, kao i zbog pada cena gasa na predratne nivoe zbog manje potrošnje usled blage zime.
Na tržištu rada, nezaposlenost je ostala na rekordno niskih 6,1 odsto. Poverenje učesnika na tržištu se popravlja i preliminarna istraživanja ekonomske aktivnosti u prvom tromesečju ove godine ukazuju da je smanjenje BDP-a izbegnuto u ovom periodu.
Inflatorni vrhunac u EU je po svoj prilici iza nas. Nakon rekordnih 10,6 odsto u oktobru, naredna tri meseca rast cena je usporavao do 8,5 odsto u januaru.
Ovaj pad inflacije uzrokovan je smanjenjem cena energije, što znači da bazna inflacija još nije dostigla vrh.
Predviđa se da će inflacija pasti sa 9,2 odsto u 2022. na 6,4 odsto u 2023. godini i 2,8 odsto u 2024. godini.
Bolji izgledi evropske ekonomije su dobra vest i za Srbiju čija ekonomija u velikoj meri zavisi od ekonomskih kretanja u EU. EU je najveće izvozno tržište industrijskih proizvoda Srbije, kao i najveći investitor u srpsku ekonomiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
