Ekonomija pobedila struku u borbi sa koronom

Pri tom, preporuke i mere koje je štab propisao kako bi se u pojačanoj privrednoj aktivnosti zaposleni zaštitili od infekcije, teško je obezbediti a čitav teret pao je na poslodavce koji su se i pre ove situacije borili sa poslovnom klimom zemlje. U tome su saglasni i sindikati i predstavnici privatnog sektora.

Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih, srednjih preduzeća i preduzetnika, kaže za Danas da će rad posebno zanatlijama i ukupnoj uslužnoj delatnosti biti značajno otežan.

– Smanjiće se promet, jer zbog tih mera fizički se ne može primiti isti broj klijenata ili gostiju ako je reč o kafićima i restoranima, a troškovi ostaju isti, zakupnine, gradsko građevinsko zemljište i sve druge obaveze, pa i parafiskalni nameti koje je trebalo ukinuti prvog dana po uvođenju vanrednog stanja. Tu je država trebalo da se umeša. Ovako, padom prihoda uz iste obaveze poslodavci će biti prinuđeni da otpuste deo radne snage, jer je isplata ličnih dohodaka najveća stavka – kaže Vujović.

On pita i zašto je država čitav teret borbe protiv epidemije prebacila na privatni sektor, na one koji pune budžet.

– Danas će svi u Privrednoj komori, ili zaposleni u javnom sektoru da dobiju plate u celosti kao da njih ne pogađa korona nego samo nas koji stvaramo prihod državnoj kasi. To nije u redu. Mi se trudimo i grčimo da isplatimo bar taj minimalac, jer i naši radnici imaju porodicu, decu kao i oni koji su u državnoj administraciji, raznim agencijama, ministarstvima i javnim preduzećima – objašnjava Vujović i ističe da će se celokupan privatni sektor, kada se vrati na posao, biti suočen sa nizom problema.

Prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, popuštanje mera nije baš najjasnija odluka države, jer se donosi u periodu kada je, u odnosu na početnu fazu epidemije, daleko veći broj zaraženih na dnevnom nivou. Ona je sigurna i da poslodavci neće moći da ispoštuju sve mere koje im se preporučuju, ali smatra da je i država deo trebalo da preuzme na sebe.

– Lepo je reći da bi poslodavci, uz sve muke koje ih očekuju, morali da imaju razumevanje za roditelje sa malom decom i da im obezbede odsustvo ili rad od kuće. Ali ako se od poslodavca očekuje plata, onda oni ne bi smeli da preuzimaju ulogu države već bi vlast morala da im pokrije taj izdatak. Država bi morala da bude daleko organizovanija, ali je činjenica da ona to nije bila ni pre izbijanja epidemije – ističe ona i dodaje da bi do sada donete mere za pomoć privredi trebalo da se prošire na teret javnih finansija kako bi se obezbedili uslovi za bezbedan rad u privatnom sektoru.

Vraća se saobraćaj

Na jučerašnjoj sednici kriznog štaba odlučeno je da se otvore parkovi i šetališta kao i da se omoguće treninzi na otvorenom. Od 4. maja vratiće se gradski prevoz u Novom Sadu i Kragujevcu, a od 8. maja i u Beogradu i Nišu. Istog dana ponovo će biti uspostavljen međugradski drumski prevoz putnika kao i železnički saobraćaj, a istovremeno se otvaraju restorani, kafići i tržni centri. Ističe se da će pri tom biti nužno poštovanje mera zaštite od infekcije. Zbog očekivanog povratka privredne aktivnosti, od 11. maja biće otvoreni vrtići i dnevni boravak u školama za decu do 12 godina, a od 18. maja očekuje se i uspostavljanje vazdušnog saobraćaja.