Ekonomista: Pad BDP Rusije manji od stvarnog pada blagostanja u zemlji

Grivson je u intervjuu za današnji nemački list „Virtšaftsvohe“ (Wirtshaftswoche) rekao da će, uprkos očekivanom daleko većem padu BDP zbog zapadnih sankcija, pad ruskog  BDP na kraju 2022. godinu po svoj prilici biti tri odsto.

On je ipak upozorio da „u ratnim vremenima kvantitativne indikatore privrednog rasta treba uzimati sa mnogo opreza“.

„Intenzivnija produkcija vojne opreme je u prvom trenutku pozitivna za BDP. Ali ti izdaci nemaju produktivni efekat. Blagostanje Rusa se smanjilo znatno više nego što to sugeriše umereni pad BDP. Potrošnja se od po svemu sudeći od početka rata smanjila za oko osam do deset odsto“, rekao je Grivson, koji je zamenik direktora Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).

Prema njegovim rečima, teško je steći pravu sliku stanja ruske privrede, pošto Rusija neke brojeve više ne objavljuje, a za zvanične statistike nije sigurno da su tačne.

Grivson je rekao da se ispostavilo da limit za cenu ruske nafte koji je EU uvela funkcioniše „iznenađujuće dobro“, kao i da mnoge sankcije zapada imaju „puzeće i odloženo delovanje“.

„Otežani pristup visokoj tehnologiji sve će se više primećivati u ruskoj industriji. Ne može se sve nabaviti preko Kine i Turske“, pojasnio je Grivson.

Ekonomista je istakao da je u međuvremenu jedna od glavnih kočnica privrednog rasta u Rusiji postao manjak stručne radne snage, iako to ne pogađa sve sektore i sve regione pođednako.

„Prema procenama, najmanje 700.000 ljudi je napustilo zemlju, ako ne i čitav milion. Mobilisano je 300.000 muškaraca. Samo iz IT sektora je prema nekim izveštajima otišlo deset odsto stručnjaka“, rekao je Grivson, dodajući da su Rusi uglavnom otišli u zemlje za koje ime ne treba viza, i da su neki nastavili i da rade za svoje matične firme, ali da su mnogi našli nova zaposlenja.

Grisvon je ukazao da je u Rusiji problem odliva mozgova počeo davno pre rata u Ukrajini.

„Rusija još od 90-ih godina pati od teških demografskih problema. To je povezano i sa slabom zdravstvenom zaštitom i u evropskim razmerama niskim životnim vekom, posebno kod muškaraca“, rekao je Grivson.

On je, međutim izrazio sumnju u uspeh plana ruskih vlasti da stručnjake koji su otišli ponovo animira  da se vrate, ocenjujući da malo ko veruje obećanjima Moskve da povratnici neće biti mobilisani.

Grivson je ocenio da se akutni problem manjka radne snage ne može rešiti ni pojačanim dovođenjem radnika iz drugih zemalja, iako je proteklih godina bilo intenzivne imigracije iz centralnoazijskih država, od čega su profitirali građevinarstvo i poljoprivreda.

„Ali, u sadašnjim uslovima teško da je Rusija, i u političkom i u ekonomskom smislu, destinacija iz snova za radnu snagu iz inostranstva“, rekao je Grivson.

On je ipak rekao da ne veruje da je ruski predseednik Vladimir Putin previše zabrinut zbog ekonomskog nazadovanja svoje zemlje.

„Jedina ekonomska poluga koja kod Putina deluje je državni budžet. Limitiranje cene nafte se već veoma negativno odrazilo na budžet, a ako se to nastavi, to će definitivno za njega biti razlog za zabrinutost. Putinu su potrebni prihodi da bi očuvao javnu potrošnju i finansirao rat“, rekao je Grivson.

„On zna da bi u slučaju velikih deficita i ograničene slobode finansijskog delovanja i lično dospeo pod pritisak. Drugim rečima, na planu unutrašnje politike samo budžetski problemi mogu da imaju efekat na rat, a i u tom  slučaju verovatno tek srednjoročno“, zaključio je Grivson.