Ekonomista Radosavljević: Plate u Srbiji veće, ali ne i standard

Radosavljević je agenciji Beta kazao da statistika u ovom trenutku ne prati verno šta se stavrno dešava kada je u pitanju životni standard stanovništva.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u maju ove godine iznosila je 74.168 dinara dok je medijalna neto zarada (50 odsto zaposlenih u Srbiji) za isti period bila 56.582 dinara.

Radosavljević naglašava da je Srbija s prosečnim platama dostigla relativno visok nivo, „medjutim prosečne cene ih sustižu i ne samo prosečne cene, nego i cene osnovnih životnih namirnica“.

„Suštinski problem je što gradjani Srbije troše najveći deo svog dohotka na hranu, stanovanje i energiju i to su tri komponente koje su u Srbiji značajno poskupele“, kazao je on.

Prema poslednjim dostupnim informacijama iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, prosečna potrošačka korpa u aprilu ove godine vredela je 83.633 dinara, što je 1,15 puta veće od tadašnje prosečne plate.

Danas gradjani Srbije za prosečnu platu platu od osnovnih životnih namirnica sebi mogu da obezbede 1,1 tonu brašna T-500, 343 litra ulja, 765 kilograma šećera, ili 674 litara mleka.

Za sadašnju neto prosečnu platu kupci će moći sebi da obezbede 105 kilograma svinjskog buta bez koske, oko 4.000 komada jaja ili 742 kilograma krompira.

Na osnovu ove analize se vidi da iako je prosečna plata porasla skoro dvostruko u odnosu na 2012. godinu, kupovna moć gradjana nije toliko skočila, a u odnosu na medijalnu zaradu, potrošačka korpa je još skuplja.

Prosečna neto zarada u maju 2012. godine iznosila je 40.442 dinara, što je skoro upola manje nego danas.

„Cena hrane je u Srbiji poskupela značajno više u proseku nego u Evropskoj uniji, dok cene energenata nisu zato što su oni kontrolisani od strane države ali je samo pitanje trenutka kada će se to desiti. Cena stanovanja je imala drastičan skok rasta cene kvadrata, i kad uzmemo te tri komponente dolazimo do toga da je naša inflacija ne 11 odsto kako to kaže zavanična statistika, nego inflacija koja pogadja najveći broj gradjana je od 15, 20 i više odsto“, naglasio je Radosavljević.

Pre deset godina, kada je prosečna neto zarada iznosila je 40.442 dinara, gradjani Srbije su za jednu neto prosečnu platu mogli sebi da priušte 321 litar suncokretovog ulja, 440 kilograma belog kristal šećera, ili 901 kilogram brašna T-500.

Takodje, gradjani su za svoju prosečnu platu mogli da kupe skoro 3.000 komada jaja, 1,2 tone krompira, 620 litara mleka ili 96 kilograma svinjskog buta bez koske.

Prosečna potrošačka korpa za maj 2012. godine iznosila je 57.921 dinara, što je bilo 1,43 puta veće od tadašnje prosečne plate. Za minimalnu prosečnu korpu trebalo je izdvojiti 30.581 dinara.

Radosavljević koji je profesor na FEFA fakultetu, dodaje da nije bitan samo nivo koji je dostignut nego i dinamika kojom se kretalo.

„Dinamika je bila veoma spora do 2017. godine od kada je nešto brža, pa je posle usporena kovidom kao i kod svih. Ako poredimo neke druge zemlje, Rumunija je 2011. godine bila na istom nivou ko i mi, a sada ima 20 – 30 odsto bolji životni standard nego Srbija“, objasnio je Radosavljević.

Procenio je da u suštini životni standard u odnosu na 2012. godinu nije bitno bolji da bi gradjani Srbije mogli da kažu da žive bolje nego 2012. godine i da imaju lošiju perspektivu, ali i da je činjenica da neki žive bolje, a neki lošije.

„U Srbiji je jedno društvo paradoksa u ekonomskom smislu, kod nas se stanovi kupuju za keš, a živi se na kredit i samo je pitanje trenutka kada će taj život da dodje na naplatu i tog trenutka će se videti stvarno kakav je kvalitet života u Srbiji“, zaključio je Goran Radosavljević i naglasio da će kamate nastaviti da rastu, te će se nakon toga videti realni kvalitet života u Srbiji.