BDP od 100 milijardi evra do kraja 2027. malo verovatan: Od čega će zavisiti?

U novu godinu ušli smo sa novim ambicioznim razvojnim planom Srbija 2027 koji je zamenio još nedospeli prethodni ambiciozni plan Srbija 2025.

Prema novom planu, Srbija će 2027. godine dostići BDP od 92,7 milijardi evra, poručio je predsednik Aleksandar Vučić.

„Prošle godine smo prvi put došli na 69 milijardi BDP-a. Za samo tri godine on će preći 90 milijardi. Možemo da skočimo do 100 milijardi“, potvrdio je i Siniša Mali, ministar finansija, govoreći o novom planu pod imenom „Skok u budućnost“.

Kao i ranijih godina pri objavljivanju ili najavljivanju uspeha, ministar je opet malo pretumbao godine.

Tako je sada najavio da ćemo za tri godine preći 90 milijardi evra BDP-a, ali ako pogledamo izjavu predsednika Srbije „Na kraju 2027. ako sve uradimo što smo zamislili BDP biće 92,7 milijardi“, vidimo da se zapravo radi o četiri pune godine-2024, 2025, 2026. i 2027. godini.

U svakom slučaju, BDP od 92,7 milijardi evra značio bi povećanje od oko 34,5 odsto u odnosu na BDP ostvaren prošle godine. Iako iznos deluje impresivno, zapravo se radi o godišnjem nominalnom povećanju BDP-a od oko 7,6 odsto.

U računici je važno to što se radi o nominalnom rastu, koji obuhvata i inflaciju. Recimo u prošloj godini BDP Srbije povećan je za više od 14 odsto, ali realni rast je iznosio svega 2,5 odsto. Ostatak je otišao na više cene.

Ako malo bolje pogledamo projekcije međunarodnih finansijskih institucija možemo da uočimo da se prognoze Vlade zapravo oslanjaju na projekcije MMF-a.

U poslednjim Svetskim ekonomskim izgledima (WEO) MMF je projektovao Srbiji realni rast BDP-a ove godine od tri odsto i inflaciju od četiri odsto.

Ministarstvo finansija je pak u fiskalnoj strategiji za 2023. sa projekcijama od 2024. do 2026. godine projektovalo realni rast BDP-a od 3,5 odsto i deflator od 4,6 odsto, dok ocenjuju da će inflacija biti 4,9 odsto.

MMF prognozira srednjeročnu stopu rasta realnog BDP-a do 2028. godine od četiri odsto, dok Ministarstvo finansija očekuje da će 2025. biti četiri, a 2026. godine 4,3 odsto.

Uz inflaciju to znači da bi nominalne stope rasta bile preko sedam odsto, što bi bilo u skladu sa izjavama zvaničnika.

Međutim, ona optimstička prognoza da ako sve bude kako treba možemo doći do 100 milijardi evra BDP-a na kraju 2027. značila bi da godišnje ostvarujemo nominalni rast BDP-a od od skoro 10 odsto. Pri inflaciji kakvu pprojektuju i MMF i Ministarstvo finansija, a koju cilja i NBS (1,5 do 4,5 odsto) to je toliko optimistično, da ekonomisti učtivo ovaj razvoj događaja ocenjuju „malo verovatnim“.

Ekonomista Libeka Mihailo Gajić, ukazuje da nominalne stope rasta od oko sedam odsto odnosno četiri odsto kada isključimo inflaciju, jesu izvodljive i da su sasvim na liniji prjekcija MMF-a.

„Brojke jesu smislene, ali svašta može da se desi. Stopa rasta od četiri odsto nije toliko velika i analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je dugoročna stopa rasta Srbije od tri do 3,5 odsto. Ako padnu kamatne stope tako da se olakšaju investicije i imamo povoljnu poljoprivrednu godinu, četiri odsto je dostižno. Uz to se najavljuju velike investicije, predvođene EKSPO 2027, priliv stranih direkntih investicija, a računaju i na dalji rast IKT sektora i rast izvoznih prihoda do 10 milijardi evra ovog sektora“, ocenjuje Gajić.

S druge strane, tu su i problemi koji mogu planove da sputaju.

„Problem su niske domaće investicije kojih nema zbog lošeg poslovnog okruženja, korupcije, nedostataka vladavine prava. Drugo, fond radne snage u Srbiji se smanjuje. Svake godine na tržište rada uđe za 25.000-30.000 ljudi manje nego što ih ode u penziju. To će povući rast zarada, ali to znači da će plate rasti brže od produktivnosti“, napominje on dodajući da je to i razlog što je prošle godine dato 50.000 radnih dozvola strancima.

I dok ovaj ekonomista očekuje da bismo mogli da dostignemo ove stope rasta, pita se i da li su one dovoljne.

„Možemo se zapitati da li je umesto tih četiri odsto, moguće rasti po stopi od pet, šest odsto. Još 2019. godine Svetska banka je uradila studiju koja procenjuje da uz niz reformi možemo u periodu od 10 godina imati rast od sedam odsto godišnje. Odatle proizilazi da ovih četiri odsto nije baš toliko visoko“, ističe Gajić.

Sa realnom stopom rasta od sedam odsto za 10 godina ekonomija se otprilike udvostruči. Upravo ovakvu poruku je krajem prošle godine EU poslala zemljama Zapadnog Balkana, kada je objavila svoj Plan rasta za Zapadni Balkan.

„Plan rasta ima ogroman potencijal i mogao bi udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina“, navela je Ursula Fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Ova poslednja „šargarepa“ EU za najsiromašniji evropski region zasniva se na jačanju integracije regiona sa tržištem EU, zatim većoj ekonomskoj integraciji unutar regiona. Treći stub bi bile reforme društva i ekonomije i na kraju pominje se šest milijardi evra, od čega dve milijarde grantova i četiri milijarde evra kredita.

U programu Srbija 2027 dominiraju obećanja o projektima, izgradnji stadiona, EKSPO-a, puteva, pruga, zgrada, ali ne i u vezi sa reformama, recimo institucija.

Nedavno je Peter Tabak, ekonomista EBRD na jednom panelu ocenio da bi rast mogao da se ubrza na četiri ili pet odsto, što bi značilo realno brz razvoj.

„Za to su neophodne ne samo veće investicije nego i efikasnija javna uprava i bolje upravljanje javnim preduzećima. Pre nekoliko godina je rađeno istraživanje koje je pokazalo da bi unapređenjem efikasnosti državnih preduzeća do nivoa privatnih dovelo do povećanja BDP-a za dva odsto“, objasnio je Tabak.

Ipak, ako pogledamo unazad Srbija je samo u periodu 2001. do 2008. godine, nakon izlaska iz propasti devedesetih godina, ostvarivala godišnje stope realnog rasta od preko četiri, pa i pet odsto u kontinuitetu. Od tada, odnosno od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, samo u tri godine je rast bio veći od četiri odsto.

U 2018. i 2019. godini imali smo 4,5 i 4,3 odsto, što je prekinuto pandemijom i recesijom, da bi 2021. bio zabeležen jak oporavak i rast od 7,7 odsto. Pre toga smo imali dve godine recesija i fiskalnu konsolidaciju. Poslednje dve godine rat u Ukrajini i rast od svega 2,5 odsto.

Saša Đogović, ekonomista i autor publikacije „Strateo“ ocenjuje da je sve izvodljivo, da zavisi od toga kolika će biti inflacija i devizni kurs, ali da deluje da je mala verovatnoća da se ovaj plan o privrednom rastu zaista i ostvari.

„Za dostizanje najavljenih 92,7 milijardi za četiri godine postoji verovatnoća da se desi. Ali dosta toga će zavisiti i od geopolitike, od dešavanja u EU i pre svega nemačkoj ekonomiji. Da li će biti tražnje za našim proizvodima. Mada verujem da računaju na početak proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu što će povući industriju“, napominje Đogović dodajući da očekuje da će od proleća nemačka privreda početi da se oporavlja nakon recesione godine.

On ističe i da očekuje rebalans budžeta u maju i povećanje deficita kako bi se finansirali kapitalni projekti.

„Verujem da će ići sa deficitom do tri odsto BDP-a da ne ugroze nivo javnog duga koji neće preći 60 odsto BDP-a. U okviru toga će realizovati glavne projekte, a ne bi me iznenadilo da neke manje važne odlože ili njihovu realizaciju uspore.

Što se tiče optimističke procene da bi BDP mogao da dostigne 100 milijardi evra na kraju 2027, mislim da od toga nema ništa“, smatra Đogović.