Ekonomisti: Javna preduzeća će biti kritična tačka pregovora sa MMF-om

Ovi razgovori se vode u okviru trećeg razmatranja rezultata aktuelnog programa tzv. IPC-Instrumenta za koordinaciju politike koji je započet u junu prošle godine i traje 30 meseci.

Ovaj program je savetodavan, nefinansijksi i stoga neobavezujuću.
Međutim do 4. novembra će se razgovarati i o “modalitetima buduće saradnje sa ovom institucijom”, kako je navedeno u saopštenju NBS.

Još ranije je saopšteno da je Srbija pokazala interesovanje za stend baj aranžmanom sa Fondom, a taj aranžman je mnogo čvršći, država ima na raspolaganju određen iznos novca po povoljnijim uslovima od tržišnih, ali se od nje zauzvrat traži da ispuni određene ciljeve u vođenju ekonomske politike.

Ovo zna da bude prilično nepopularno kod vlada, jer se zahtevi uglavnom svode na stezanje kaiša, smanjenje javne potrošnje, smanjenje deficita i javnog duga, ako je potrebno čak i smanjenje plata i penzija.

Recimo 2011. godine Srbija je zaključila 18-mesečni stend baj aranžman iz predostrožnosti, ali je budžet za 2012. bio previše trošadžijski u odnosu na ono što je dogovoreno sa MMF-om, pa već prva revizija sporazuma nije završena.

Pre nekoliko dana misija MMF-a je odobrila aranžman sa Severnom Makedonijom koji treba da bude odobren od izvršnog odbora Fonda.

Stručnjaci ističu da neće biti mnogo iznenađenja u zahtevima Fonda i da će aranžman verovatno i nama biti odobren.
Jurij Bajec, ekonomista i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu u penziji ističe da su Srbiji očigledno sada potrebna dodatna devizna sredstva zbog čega se i traži stend baj aranžman, kada već imamo važeći savetodavni.
“Doduše mi smo i prošli put imali sredstva na raspolaganju ali ih nismo koristili, ali sada mislim da će biti drugačije.

Nema nekih tajni šta bi MMF mogao da traži. Mislim da neće mnogo dirati monetarnu politiku, a posebno ne politiku deviznog kursa. Kakav god da je i koliko god da je spoljnotrgovinski deficit kurs je sidro i mislim da će i MMF ostati pri tome”, ocenjuje Bajec koji je u ranijim vladama učestvovao u pregovorima sa MMF-om.

S druge strane, fiskalna politika će, prema mišljenju Bajeca, morati da pomogne monetarnoj.

“Fiskalna politika ne bi smela da nastavi sa trošenjem kao u vreme Kovida. Moraće da se pazi sa potrošnjom i da se ide na selektivnu pomoć građanima i privredi. Drugo pitanje će verovatno biti da se ne žuri sa povećanjem plata u javnom sektoru. I na kraju tu su javna preduzeća koja su od ranije problem, ali sada se to iskristalisalo. Inače Fond ukaže šta je problem, a na državi je da predloži rešenje koje će biti u skladu sa očekivanjima”, napominje Bajec.

On dodaje da niko ne voli da mu dođe MMF.

“Sporazum sa njima je uvek loš znak. Ali kod slabijih država investitorima bolje izgleda kada ima sporazum sa MMF-om. Opet bolje bi bilo da imamo investicioni rejting, onda bi još bolje izgledali”, kaže Bajec.
MMF je često znao ranijim vladama i da posluži kao alibi ako treba sprovesti neke nepopularne mere. S druge strane, kada se pokaže da su mere dale rezultata onda ne oklevaju da zasluge prigrabe za sebe.

Dakle, ključna stvar na kojoj će MMF insistirati je kontrola fiskalnog deficita i javnog duga, posebno sa rastom cene zaduživanja.

Između ostalog Srbija zato i traži novac od MMF-a jer je jeftiniji od onoga što možemo da dobijemo emisijom obveznica na međunarodnom tržištu.

U aprilu 2020. godine usred pandemije Aleksandar Vučić, predsednik Srbije rekao je da im je MMF nudio milijardu evra po kamati od tri odsto, ali da smo mi mogli jeftinije da se zadužimo na tržištu.
Ako je ta kamata i dalje aktuelna to bi sada bilo više nego dvostruko jeftinije nego što investitori traže da kupe naš dug.

Prinos na naše evroobveznice prešao je osam odsto, što je više nego prinos na one čuvene evroobveznice koje smo izdali 2011. godine po 7,25 odsto o kojima je nova vlast kasnije često pričala kao o propasti naših javnih finansija.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta ističe da je ta likvidnost koju MMF može da ponudi pod povoljnijim uslovima od tržišta glavni razlog zašto smo tražili aranžman.

“Mi sada ne bi mogli da se zadužimo ispod osam odsto. Kod njih je to mnogo povoljnije. To znači i neko uslovljavanje kod voženja ekonomske politike.
To se pre svega odnosi na fiskalnu politioku, upravljanje javnim preduzećima i strukturne reforme. Šta i koliko će se tražiti je stvar pregovora”, objašnjava Nikolić.

Formalno Vlada pravi program i podnosi na odobrenje Odboru direktora MMF-a, ali u praksi taj program se pravi u konsultaciji sa stručnjacima MMF-a.

“U ovom trenutku potrebe za novcem nema, jer nam je stanje u budžetu bolje od planiranog. Ovo je više neka rezerva za nepovoljan razvoj situacije. Predmet razgovora će biti pre svega buždet za 2023. godinu kao okvir ekonomske politike za sledeću godinu, ali mislim da tu nema nekih neslaganja. Povećanja plata i penzija iako nominalno deluju visoka, kada se uzme u obzir inflacija nisu rizik za javne finansije.

Mislim da će ktirična tačka biti upravljanje javnim preduzećima. Da li će to biti izmeštanje javnih preduzeća iz Ministasrtva finansija u Ministarstvo privrede ili nešto drugo zavisi od razgovora. U skladu s tim će se formirati i nova vlada”, napominje Nikolić.