Ekonomisti o poskupljenjima: Sledi nam dolazak dvocifrene inflacije

Pojedine vrste mesa poskupele su već sada 30 i više odsto, a nova poskupljenja mesari najavljuju i pred Uskrs. I jaja su skuplja, nema sumnje da će i ona pred praznike ići gore.

Osim toga, gorivo je dostiglo vrhunac prošle nedelje kada se litar dizela primakao cifri od 200 dinara, košta 197 dinara, dok je benzin na 175 dinara. Ove cene važe do danas, kada će ih vlada ponovo korigovati.

Cene osnovnih životnih namirnica, brašna, ulja, šećera, svinjskog buta i dugotrajnog mleka zamrznute su još 15. novembra prošle godine, a početkom februara Uredba je produžena za još tri meseca do početka maja. Do kraja aprila biće produžena i Uredba kojom država ograničava najviše maloprodajne cene naftnih derivata.

Već sada veliki broj namirnica je poskupeo, što je pokazala i analiza podataka RZS o cenama iz marta ove u odnosu na prošlu godinu, a ograničenja osnovnih namirnica neće moći, sasvim sigurno još dugo da potraju.

Ekonomista Milan Kovačević kaže za Danas da su uredbe kojima su ograničene cene inače štetne, jer se zamrzavanjem cena akumuliraju problemi onoga čije su cene zamrznute, a koje će on prosuti čim se ukinu te uredbe.

To je, kako kaže, jedan od rizika, i bilo bi pametno da sada kada su već napravili grešku da ta odluka traje dok oni ne urade nešto drugo.

„Do sada je vladajuća partija obećavala da će savladati inflaciju, a sada kada budu u većini u parlamentu moraće da urade nešto da je uspore. Ovako kako sada stoje stvari inflacija će preći u dvocifrenu, što je opasno jer se teže može vratiti nazad“, napominje Kovačević.

Ako vlada kao što je obećala mladima podeli ukupno 100 miliona evra, time će, smatra on, samo doliti ulje na vatru, jer će to podstaći još više tražnje i još veću inflaciju.

„Umesto toga, bilo bi normalno da razmisle o štednji, da vide kako da se podstakne proizvodnja, možda tako što će se smanjiti njihovi troškovi, mnoge mere bi trebalo doneti, ali teško je reći šta će uraditi dok se ne formira parlament“, kaže Kovačević.

On podseća da su u celom svetu virus i rat učinili da cene rastu, i energije i hrane, ali napominje da smo i mi napravili dosta grešaka, poput bacanja novca „iz helikoptera“, kada je linearno svakome dat novac da bi se ljudi odobrovoljili pred izbore. Zato je izuzetno važno, kako kaže, što pre formirati parlament i vladu i pitati guvernerku centralne banke šta će ona uraditi.

Autor biltena Makroekonomska kretanja i ekonomista Saša Đogović kaže da je neminovnost da će cene porasti još i da ćemo tek kada budu odmrznute videti kako će se kretati cene pšenice i brašna na svetskom tržištu.

„Imajući u vidu zalihe žita i brašna, i to da stiže nova žetva uskoro, neminovno je da će morati da se dozvoli izvoz i svakako da će na to uticati cena na svetskom tržištu. Moraće da se odmrznu cene osnovnih životnih namirnica, kada se to desi videćemo opet kolike će korekcije biti u skladu sa situacijom na svetskom tržištu“, ističe Đogović.

Sigurno je, kako kaže, da će poskupeti gas, i da će se praviti novi aranžmani, i sa EU, kako bi se smanjila zavisnost od samo jednog proizvođača.

„Cene gasa sigurno će biti više, kao i cene električne energije, a uz rast cene nafte na svetskom tržištu nema sumnje da će tendencije u kretanju potrošačkih cena biti rastuće, inflacija bi mogla posle drugog kvartala da bude dvocifrena“, kaže Đogović.

Vlada već sada, napominje on, može da deluje, da ne čeka formiranje nove.

„Vlada može da smanji PDV na neke proizvode, i na motorna goriva, uz izbacivanje iz Robnih rezervi kako bi se uticalo na pojačanu konkurenciju, kako bi trgovci smanjili marže, ali su svakako osnovni mehanizmi akcize i PDV, da se time direktno, a tržišno deluje na smanjivanje tih inflatornih pritisaka“, naglašava Đogović i dodaje da će i najava zabrane uvoza uglja iz Rusije „podgrejati“ i cenu električne energije.

S druge strane, kaže on, ograničen izvoz iz Ukrajine i Rusije je šansa za naše poljoprivredne proizvođače i prerađivače da ostvare znatno više dobiti od svog rada, a na Vladi je da kroz smanjenje PDV-a kod tih egzistenacijalnih proizvoda utiče na to da cene ne rastu dalje.