Ekonomisti o sastanku radnika Fijata sa Vučićem: Država će morati da ispuni većinu zahteva

Stelantis, koji je najavio da gasi fabriku u kojoj je zaposleno 2.200 ljudi da bi za dve godine počeo da proizvodi električne automobile, ponudio je radnicima 2.200 evra otpremnine za nekih devet godina staža.

Radnici traže 1.000 evra otpremnine po godini za one koji ostaju bez posla, što je nekih 500 ljudi, i po 500 evra otpremnine po godini za one koji su pre toga radili i u Zastavi.

Predlog Stelantisa bio je da se radnicima ponudi posao u fabrikama u Slovačkoj i Poljskoj, ali i sa tim su radnici Fijata nezadovoljni – tražili su da im se nađe posao na udaljenosti ne većoj od 50 kilometara od Kragujevca.

Njihov argument zbog čega ne žele da idu u inostranstvo su porodice koje ne žele da ostave, ali svakako i loša iskustva koji su imali neki radnici u raznim fabrikama zemljama centralne i istočne Evrope.

Na početku pregovora sa radnicima Fijata Ana Brnabić rekla je da će Stelantisu za dve godine biti potrebno 1.550 radnika, da će 500 ostati da radi u Kragujevcu u tranzicionom periodu koji će trajati od 18 do 24 meseci i da će ti ljudi primati punu platu i da će tu sigurno ostati ranjive grupe, poput trudnica, žena sa malom decom i invalida.

Iako je obećala pomoć radnicima, oni je nisu dočekali, a svoje zahteve su sa Vlade tokom blokade auto-puta u sredu preusmerili na predsednika države, jedinog relevantnog, kako su rekli, jer je trenutno vlada i dalje u tehničkom mandatu.

Šta će biti sa zahtevima radnika moglo bi da se zna posle tog sastanka sa Vučićem.

Profesor Ekonomskog fakultata Ljubodrag Savić kaže za Danas da država mora da traži rešenje i da u odnosu sa Fijatom postoji dugogodišnji problem i da je država sa Fijatom u jednoj vrlo lošoj poziciji, “totalni autsajder”.

Fijat, kako kaže, nema ozbiljno rešenje jer su u velikom problemu kao kompanija, a Savić kaže da nema ni poverenje u njihovo rukovodstvo jer je video kako oni sa radnicima pregovaraju i oko minimalca.

“Oni imaju svoj cilj i oni taj svoj cilj slede, to je jedna politika sile, pa ko se prilagodi prilagodi”, kaže Savić i dodaje da se država sada našla u situaciji između čekića i nakovnja, gde je s jedne strane Fijat koji je nekada bio značajno preduzeće za Srbiju jer je 135.000 automobila izvozio.

“Oni su najavili proizvodnju električnih automobila za dve godine, ali do tada ko živ ko mrtav. Moram da priznam da ne verujem mnogo u tu priču, čak je i država izdvojila 48 miliona evra za pripremu proizvodnje, a ne znamo ni koji će to automobil biti i da li će biti, šta ako ne bude. Džabe smo bacili pare”, naglašava Savić.

U svemu tome, ističe, radnici se nalazi u najgoroj mogućoj situaciji.

“Fijatu je Srbija jedna od podružnica, ima prostora da funkcioniše, ali radnici nemaju nikog, oni su na belom hlebu. Na prvi pogled to što nude iz Fijata ne izgleda loše, ali radnici već imaju jako loša iskustva na radu u stranim kompanijama u inostranstvu, to je najžešći kapitalizam koji postoji”, kaže Savić.

On napominje da je sindikat u Fijatu jak i da već sada imaju podršku i nekih opozicionih partija i da bi ovo pitanje uskoro moglo da postane ne samo ekonomsko i socijalno, već i političko.

“I to veže državi Srbiji ruke i zato očekujem da će naći rešenje za radnike Fijata. Uvažiće neke zahteve, ne može sve, ali možda čak i većinu. Mislim da su otpremnine od 1.000 evra koje traže deo “trgovine” jer traže više da bi dobili nešto sa čim bi bili zadovoljni. Traženje posla u okruženju od 50 kilometara je nerealno, jer smo usred ekonomske krize, teško da to neko može da obeća radniku, ipak je najlakše dati otpremnine, pa kako se ko snađe”, naglašava Ljubodrag Savić.

On kaže da bi radnicima moglo da se obeća, bez obzira na to da li su dobili otpreminine ili ne, da će možda imati prioritet u zapošljavanju ako ga uopšte bude.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za Danas da je u ovoj situaciji veliki problem to što mi ne znamo uopšte kako je čudno napravljeno to preduzeće države sa stranim vlasnikom.

“Nikada tako nešto nismo videli. Očito je da je država dala subvenciju, očito su bili i neki specifični uslovi, što mi ne znamo. U redovnom poslovanju normalno bi bilo da se investitor koji pravi pauzu jer želi da pravi drugačiji automobil, potrudi da finansira i sačuva radnike, jer će mu biti potrebni. Ovde se dešava obratno, oni to prevaljuju na našu državu, da ona snosi teret toga”, napominje Kovačević i dodaje da je teško komentarisati jer mnoge stvari ne znamo.

Na pitanje šta radnici u pregovorima sa predsednikom Vučićem mogu da očekuju, Kovačević napominje da naša država uvek napravi “nešto što nije dobro”.

“Kad se ovako upetlja u neki posao koji nije dobro urađen, onda je država ta koja stalno nešto subvencioniše, nikako ne može da bude nešto dobro urađeno”, ističe Kovačević.