Ekonomisti: Plate da ne rastu više od inflacije

Nakon kresanja zarada od 2014. godine u okviru fiskalne konsolidacije, poslednjih godina krenulo se sa povećanjima znatno iznad privrednog rasta i preporuka ekonomista, ali ova i sledeća godina su vanredne.

Plate u javnom sektoru su od početka 2020. povećane za osam do 15 odsto u odnosu na 2019, a zbog krize izazvane pandemijom ispostaviće se da ćemo verovatno imati recesiju.

Koliko duboku, ostaje da se vidi.

Za sada, prema izjavama političara, lopta je prilično spuštena u poređenju sa prethodnim godinama.

Siniša Mali, ministar finansija je rekao prekjuče da će sačekati podatke o prihodima budžeta u septembru i oktobru kako bi se donela odluka o povećanju plata, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još polovinom godine rekao da neće biti smanjivanja zarada u javnom sektoru, ali ne obećavajući neka velika povećanja.

On je još u maju, doduše tokom predizborne kampanje, obećao povećanje plata zdravstvenim (koji su dobili već 10 odsto u aprilu) i prosvetnim radnicima, „a nadam se i vojsci i policiji i socijalnim radnicima“.

Međutim, tada je izgledalo da će epidemija kovida 19 proći na leto, ali sada je već neizvesno ne samo šta će biti do kraja ove, nego i šta će biti sledeće godine.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ukazuje da vlada neizvesnost po pitanju ekonomskih rezultata u 2021. godini i da se ne bi trebalo obavezivati velikim povećanjima već sada.

„Ako se plate i penzije povećaju previše, a imamo nameru da napravimo mali deficit, onda se istiskuju neki drugi rashodi, kao na primer kapitalne investicije, ulaganje u zdravstvo, socijalna zaštita“, napominje Arsić dodajući da u medicinskim krugovima već strahuju da kada zahladni i ljudi uđu u zatvorene prostore, ne krenu nova žarišta epidemije, a samim tim i nove mere koje bi opet usporile privrednu aktivnost.

On dodaje i da pored pandemije, sledeće godine može doći i do krize javnog duga pošto se mnogo zemalja prezadužilo tokom ove godine i da je bolje ostaviti fiskalni prostor za eventualno još jedan krug pomoći privredi ako se situacija pogorša.

„Plate bi se mogle eventualno povećati za nivo inflacije, dakle oko dva odsto“, smatra Arsić.

Ne samo da poslednjih godina plate rastu znatno više od nominalnog rasta BDP-a, već i bez reda, odnosno bez uvođenja platnih razreda koji su toliko dugo najavljivani i odlagani.

Mihailo Gajić, programski direktor Ekonomske istraživačke jedinice LIBEK-a podseća i da su plate rasle ne samo linearno, već su se nekim grupama povećavale i više od toga, a zarad političke popularnosti.

„Ako ne bude vanrednih parlamentarnih izbora vlada će biti stabilna i onda ne verujem da će biti velikog povećanja plata. Javne finansije su pod pritiskom, javni dug će biti ove godine povećan za oko 10 procentnih poena, povećaće se troškovi kamata. Neizvesno je kakva će biti ekonomska situacija naredne godine. Zato mislim da nema ekonomskog prostora za veće povećanje plata, osim možda za nivo inflacije kako bi se sačuvala kupovna moć“, poručuje Gajić.

Međutim, ako se vladajuća stranka odluči za vanredne parlamentarne izbore onda je moguće da povećanje bude veće kako bi se stekli poeni kod birača, zaključuje Gajić.

Ni privreda ne povećava zarade

„Mogući su novi talasi epidemije i opet uvođenje epidemioloških mera. Treba izbeći da se sada donose odluke o platama, već sačekati da se vidi kako će ići privredi, pa ako se krene u oporavak, onda ih povećati“, napominje Milojko Arsić ukazujući da ni privreda ne povećava zarade. Osim toga, naredne godine će nam biti potrebni tzv produktivni rashodi, odnosno investicije koje proizvode novu vrednost, kako bi se podstakao privredni rast i nadoknadilo smanjenje javnih investicija ove godine od oko 20 odsto.