Ekonomisti: Srbija prva u svetu po broju stranih investicija jer se stranci potplaćuju

Ovo su danas za agenciju Beta ocenili ekonomisti.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević rekao je da su strane investicije u Srbiji visoke, kako god se posmatrale, u apsolutnom iznosu ili po glavi stanovnika, ali taj podatak govori i da nema dovoljno domaćih investicija.

„Visoke strane investicije su u Srbiji posledica podmićivanja“, rekao je Kovačević.

Srbija je prema najnovijoj rang-listi londonskog časopisa Fajnenšel tajms na čelu liste po broju stranih direktnih investicija jer je prošle godine imala 107 projekata direktnih ulaganja iz inostranstva, odnosno za 26 više nego u 2017. godini. Navodi se da Srbija privlači 12 puta veći obim stranih direktnih grinfild investicija nego što bi moglo da se se očekuje od ekonomije njene veličine.

Kovačević je istakao da se stranim ulagačima nude subvencije po zaposlenom, a jeftinom radniku, daje se besplatno zemjište kao Beogradu na vodi 120 hektara, ili jeftina struja i druge infrastrukturne pogodnosti.

Treba pitati, kazao je Kovačević, predstavnike fabrika guma u Pirotu (Tigar tajers) i Kruševcu (Kuper tajers) kakve će posledice na njihovo poslovanje ostaviti subvencije i ustupanje zemljišta novoj fabrici guma u Zrenjaninu Šandong Linglong, kao direktna konkurencija.

Dodao je da su ukupne strane investicije do sada, prema proceni jer se od vlasti ne mogu dobiti ti podaci ili ih nema, 38 milijardi evra ili 80 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„To je vrednost svojine stranaca jer smo im dali u ruke mnoge stvari, a istovremeno se ništa ne radi da se motiviše domaći privatni sektor da ulaže“, rekao je Kovačević.

Investiciona klima za domaće ulagače je, kako je rekao, neprivlačna iz više razloga – u javnom sektoru se dosta povećavaju plate koje treba da prate i zarade u privatnom sektoru, pa domaćim privrednicima, pored više stotina raznih dažbina, ne ostaje puno mogućnosti za nova ulaganja.

Ekonomista Jurij Bajec rekao je da ne treba podcenjivati činjenicu da je veliki priliv stranih investicija za koje su zaslužne subvencije, jefina radna snaga i faktor ugledanja, jer kad jedna kompanija dodje u Srbiju to utiče da se i drugi lakše odluče, ali je ključno pitanje zašto nisu motivisani i u privatnom sektoru da ulažu.

„Visoke stope rasta mogu da se dostignu, ne samo stranim direktnim investicijama već domaćim“, rekao je Bajec.

Učešće javnih investicija u BDP je, prema njegovim rečima, oko tri do 3,5 odsto godišnje, a trebalo bi da iznosi oko pet odsto, odnosno neophodno je da se investira još oko 400 do 500 miliona evra.

„Ako je udeo stranih investicija u BDP šest-sedam odsto ostaje prostor od oko 14 odsto za ulaganja domaćeg privatnog sektora da bi se dostigao nivo od 25 odsto u BDP koji bi ‘gurnuo’ Srbiju ka višim stopama privrednog rasta“, rekao je Bajec.

Država, kako je ocenio, treba da se okrene domaćem privatnom sektoru i utvrdi zašto doznake iz inostranstva i štednja završavaju u potrošnji i ulaganju u nekretnine, a ne u investicijama u proizvodnju.

Ekonomista Srboljub Antić rekao je da je veliki priliv stranih investicija uzrokovan, izmedju ostalog i velikom količinom jeftinog novca u Evropi.

„Glavni problem Srbije je što su domaće privatne investicije niske jer njih ne štiti nikakva ambasada, a bez domaćih privatnih ulaganja nema privrednog rasta“, rekao je Antić.

On je ocenio da se svaka pametna zemlja razvija na domaćim investicijama, a u Srbiji nema štednje, već sve ide u potrošnju.