Foto: BETAPHOTO/ MILOS MISKOVMakroekonomska stabilnost nije bogomdana, ona može i da se pokvari. Sve dok imamo makroekonomske neravnoteže, neophodna je oprezna fiskalna politika, poručio je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, na 19. Ekonomskom samitu održanom danas u hotelu Metropol, upozoravajući da ako se ne vodi računa, te ravnoteže mogu lako voditi većim spoljnim deficitima.
On je, kritikujući najavljeno povećanje plata u javnom sektoru, skoro duplo više od rasta nominalnog BDP-a, podsetio da je već u prvoj polovini ove godine deficit tekućih plaćanja povećan za 60 odsto u odnosu na isti period prošle godine (sa 5,2 na 7,6 odsto BDP-a), a da se robni deficit povećao sa 11,5 odsto na 16 odsto na godišnjem nivou.
„Mnogi će reći da je to zbog investicija i uvoza opreme, ali kada se pogleda struktura deficita vidimo da dok uvoz raste za oko 13 odsto, uvoz kapitalnih dobara raste za četiri odsto, dok znatno brže raste uvoz robe široke potrošnje. Čini se kao da se vraćamo modelu rasta pre 2008. godine koji je bio zasnovan na potrošnji i nešto manje investicijama“, ocenio je on ukazujući i da fiskalna konsolidacija nije završena, jer je dovoljno da se još nekoliko puta prekomerno podignu plate i penzije da se vratimo gde smo bili pre nekoliko godina.
Prema rečima Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, šteta je što Srbija ne koristi mogućnosti koje joj pruža međunarodno okruženje i što ne koristi svoje potencijale.
„Mi smo u zoni makroekonomske stabilnosti i slabog privrednog rasta. Odavde imamo dva puta, u makroekonomsku nestabilnost i još slabiji privredni rast ili da održimo stabilnost i ostvarimo veće stope rasta ekonomske aktivnosti. Vreme curi, ekonomska situacija u EU se pogoršava, politička situacija kod nas je uvek neizvesna i vrata ka boljem društvu i ekonomiji se polako zatvaraju“, upozorio je Vučković na panelu posvećenom inkluzivnom privrednom rastu. On je podsetio kako je u oktobru 2008. godine kada je već izbila svetska finansijska kriza vlada sipala benzin na vatru povećavajući penzije.
„Sada imamo situaciju da se podižu plate u javnom sektoru, a malo se misli na jačanje institucija i privrede za vreme kada izbije nova kriza“, istakao je Vučković.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva ukazao je na rastuću nejednakost u našoj zemlji i podsetio da nijedna zemlja nije ušla u kategoriju ekonomija sa visokim dohotkom sa velikom nejednakošću.
Anita Rihter, projekt menadžerka OECD-a za Jugoistočnu Evropu, ocenila je da je dobro što imamo rast izvoza baziran na stranim direktnim investicijama, ali da treba voditi računa da su te investicije održive, odnosno da se poreske olakšice vraćaju državi, da obezbeđuju visoko plaćena radna mesta i transfer tehnologije.
„Da bi se privukle takve investicije treba ispuniti uslove kao što su politička stabilnost, vladavina prava i niska korupcija“, poručila je Rihter.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
