Ekonomska brošura SNS – red istine, red zablude

U biltenu je navedeno 156. stavki urađenih u ovom periodu od kada je na vlast došla SNS iz svih oblasti života, od ekonomije do kulture i sporta. Bliža analiza prikazanih ekonomskih uspeha vlasti i njihovo poređenje sa stvarnošću pokazuje da ova dva negde stvarno poklapaju, a negde baš i ne.

Prva stavka je tvrdnja da je država spašena od bankrota i da je obezbeđena stabilnost državne kase, što se argumentuje podatkom da je 2014. godine deficit budžeta bio 2,2 milijarde evra, a 2015. javni dug stigao blizu 80 odsto BDP-a. Krajem novembra 2018. godine suficit u budžetu bio je oko 550 miliona evra, a javni dug pao na 56 odsto BDP-a. Ovo je svakako uspeh i posledica fiskalne konsolidacije sprovedene od 2015. do 2018. godine. Međutim, autori biltena uskratili su čitaoce za podatak da je na kraju 2012. godine javni dug iznosio 17,7 milijardi evra i 52,9 odsto BDP-a i da su se vlasti, među kojima je SNS bila jedan od ključnih igrača, u naredne dve godine zadužile za dodatnih sedam milijardi evra pre nego što je započeta neophodna fiskalna konsolidacija.

Tu dolazimo do tačne tvrdnje da je uspešno okončan aranžman sa MMF-om pod dirigentskom palicom ministra finansija Dušana Vujovića. Međutim, da bi on stvarno uspeo bilo je neophodno smanjenje penzija svim penzionerima sa primanjima većim od 25.000 dinara i smanjenje plata u javnom sektoru uz zabranu zapošljavanja. Ovo se svakako kosi sa tvrdnjom da je poboljšan životni standard.

Takođe se tvrdi da su penzije redovne (kao što su i bile prethodnih više od 15 godina) i da je tri puta isplaćena jednokratna pomoć penzionerima. Nije rečeno da tokom četvorogodišnjeg trajanja zakona o smanjenju penzija (ukinut u oktobru 2018) penzije nisu usklađivane sa rastom cena na malo što je propisano zakonom o PIO već sa mogućnostima budžeta koje su bile znatno manje od rasta cena. Penzije neće biti usklađivane sa inflacijom ni ubuduće pošto je promenjen Zakon o PIO.

Dolazimo do stavke o ekonomskom rastu. Navodi se da je u prvoj polovini 2018. rast BDP-a bio 4,9 odsto, dok je 2009. bila recesija od 3,1 odsto. Nije pomenuto da je Srbija 2012. i 2014. imala recesiju (u 2014. uglavnom zbog poplava), kao i da smo u periodu od 2012. do 2018. godine među državama sa najmanjim privrednim rastom u regionu Centralne i Istočne Evrope.

U svom biltenu SNS se pohvalio najnižom inflacijom u poslednjih 50 godina od oko dva odsto i takvu cenovnu stabilnost od 2014. godine naovamo zaista Srbija odavno nije imala. Pored stabilizacije javnih finansija za ovo pak treba zahvaliti i padu cena nafte i rekordno niskim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu.

Isto važi i za „najstabilniji kurs dinara svih vremena“ kako se navodi u biltenu. Prosečna vrednost dinara je 2012. bila 113,13 dinara za evro, zatim 117,3 dinara za evro u 2014. i 123,11 dinara za evro u 2016. da bi 2018. pala na 118,27 dinara za jedan evro. Stabilnost kursa se manifestovala u realnom sektoru smanjenjem negativnih kursnih razlika i konačno profitom srpske privrede.

Kada smo kod finansija, SNS se hvali i da je agencija Blumberg proglasila dinar „drugom najjačom valutom na svetu“. U stvari, prema Blumbergu, dinarske državne obveznice davale su najbolji prinos za dolarske investitore. Kombinacija relativno visokih kamatnih stopa na srpske državne obveznice i jačanje dinara u odnosu na dolar tokom prošle godine doveli su nas do ove pozicije.

Jedna od stavki se odnosi i na smanjenje nezaposlenosti sa 25,5 odsto u 2012. godini na 11,3 odsto krajem 2018. godine. Oko smanjenja nezaposlenosti do 2014. godine lomljena su koplja u akademskim krugovima sa sumnjama u metodologiju Republičkog zavoda za statistiku, ali sada nema sumnje da je nezaposlenost značajno smanjena. Doduše jedan o uzroka je povećanje zaposlenosti, a drugi je odlazak radno sposobnog stanovništva iz zemlje (oko 30.000 godišnje prema procenama).

Kao pozitivno brojanje, ovoj vlasti može računati konačno rešavanje Železare Smederevo i RTB-a Bor prodajom kineskim kompanijama. Takođe je privatizovana i Galenika koja je skoro sasvim uništena prethodnih godina. Među uspešne projekte svrstana je i Er Srbija za koju se kaže da je prešla put „od propalog JAT-a do uspešne i moderne kompanije“. Treba reći da je Er Srbija svih godina svog dosadašnjeg postojanja dobijala subvencije uprkos partnerstvu sa moćnim Etihadom.

Takođe, navodi se da je Srbija lider u stranim ulaganjima i da je sa investicijama od jedne milijarde evra 2012. došla do skoro tri milijarde evra prošle godine. Tačno je da se poslednjih godina beleži rast SDI i da su prešle šest odsto BDP-a, ali nije pomenuto da su recimo 2011. godine SDI iznosile 3,3 milijarde evra i bile čak 9,4 odsto BDP-a. Takođe, za mnoge ekonomiste je sporan način privlačenja stranih investicija subvencijama na koje je država dala oko milijardu evra od 2006. godine.

Uvođenje elektronskih građevinskih dozvola izbacilo je Srbiju na 43. mesto na Duing biznis listi Svetske banke i to je svakako pozitivno. A opet, izgradnja velikih infrastrukturnih objekata kasni, a simbol toga postalo je brdo koje se obrušava u Grdeličkoj klisuri i koje sprečava završetak Koridora 10 koji je odložen po ko zna koji put.