Ekonomska politika na balkanski način: Kako Srbija, Severna Makedonija, Hrvatska i Crna Gora „prepisuju“ mere protiv inflacije jedna od druge

Danas je Vlada Crne Gore objavila produžetak akcije „Stop inflaciji“ iz marta ove godine kada se dogovorila sa trgovcima i proizvođačima da za 20 artikala iz grupe osnovnih životnih proizvoda smanje marže.

U nastavku se taj program proširuje na više od 100 proizvoda pa se i novi program zove „Stop inflaciji 100+“. Trgovci moraju za ove izabrane artikle da ograniče maloprodajne i veleprodajne marže na pet odsto.

Po ugledu na ovaj program i Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine (MUST), u septembru je pristupila dogovoru sa trgovcima, pa je izabrano 20, pa zatim još 16 artikala, kojima će biti smanjene cene u prodavnicama.

Ova akcija nazvana „Bolja cena – cena za narod“ ostaće upamćena po prebiranju predsednika Srbije po korpi iz prodavnice pred televizijskim kamerama i posebno po pilećem parizeru od 260 dinara kao najupečatljivijem artiklu u toj korpi.

Cilj ove akcije čiji je rok trajanja do kraja ove godine je, prema predsednikovim rečima, da se godišnja inflacija u decembru smanji na ispod osam odsto. Poslednje procene stručnjaka su da bi inflacija u decembru mogla iznositi 10 odsto, a u boljem slučaju da bi pala do devet odsto.

U svakom slučaju, već sutradan je hrvatska vlada požurila da i sama spasi svoje građane od visokih cena identičnom akcijom.
Oni su izabrali korpu od 30 proizvoda koja je nakon dogovora sa trgovcima pojeftinila za 23,5 odstto.

Na kraju, na ovaj voz su se ukrcale i makedonske vlasti.

Oni su takođe izabrali korpu koja sadrži 25 prehrambenih proizvoda na koje trgovci moraju da smanje cene za 10 odsto u odnosu na 1. avgust ove godine.

Međutim, Severna Makedonija je odlučila da malo olakša život građanima i na račun budžeta, pa su na osnovne prehrambene proizvode, njih oko 1.600, primenili nižu stopu PDV-a od pet odsto. Pored toga, država je smanjila i uvozne dažbine na sveže povrće i pirinač, kao i na uvoz svežeg paradajza, krastavca i paprike i ukidanje uvoznih dažbina na agrume, odnosno narandže, limun, grejpfrut i mandarine.
Smanjene su i uvozne dažbine na luk, praziluk, karfiol, brokoli, šargarepu, patlidžan, tikvice.

Države regiona odgovorile su na vapaj građana da ih spasi od pohlepnih trgovaca, ali ekonomisti upozoravaju na štetne posledice mešanja države u tržišne cene.

Ekonomista Ljubomir Madžar upozorava da su to grube administrativne intervencije na trištu koje nigde nisu dale rezultate.

„Šteta na kraju ispadne veća od koristi, a cene posle porastu više nego što bi rasle da nije bilo mešanja države. Prvo nastanu nestašice, pa se stvaraju redovi. Jer ako se nešto prodaje ispod tržišne cene, proizvođači su demotivisani da je proizvode, a postavlja se i pitanje ko će je dobiti. Ako se pileći parizer kom je smanjena cena rasproda, oni koji zakasne će kupiti drugu salamu i oni neće imati koristi od akcije“, objašnjava Madžar ističući da je ipak glavni motiv ovakvih akcija politika.

„Približavaju se izbori i to je kaparisanje glasova. Ta ludost je zahvatila i druge bivše republike SFRJ – valjda je to mentalitetna sličnost“, zaključuje Madžar podsećajući na nestašice i redove na benzinskim pumpama u SAD 1970-ih kada je država odlučila da uvede kontrolu cena goriva usled naftnog šoka.

I Slobodan Milosavljević, član DS-a i nekadašnji ministar trgovine, kritikuje mešanje države u cene bilo propisima, bilo dogovorno, kao što je to sada slučaj.

„Ježim se dogovora na tržištu, jer svaki dogovor je na kraju negativan po učesnike. Po pravilu kada prođe nekoliko meseci vidi se da takva ograničenja cena imaju negativan efekat, a nakon isteka mera dođe do eksplozije cena“, napominje Milosavljević.

Prema njegovim rečima, bilo bi mnogo uputnije da je država uticala na smanjenje cena obaranjem nameta, recimo akciza.

„Ovako s jedne strane smanje cene tridesetak artikala, a povećaju akcize koje utiču na sve cene. Osim toga, uticaj ovog smanjenja cena na inflaciju je manji od 0,2 odsto na godišnjem nivou“, ocenjuje on.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da efekat na inflaciju neće biti prevelik, napominjući da će u decembru godišnja inflacija biti 10 odsto.

„Na osnovu broja proizvoda kojima je cena smanjena i trajanja akcije tri meseca, uticaj na inflaciju neće biti veliki. To je akcija više političkog karaktera da se u javnosti amortizuje rast cena energenata. Ni trgovinski lanci nisu se previše bunili zbog toga. Pretpostavljam da je to zato što su napravili veliki profit prošle godine. Osim toga mogu lako ta smanjenja cena da prebace na cene drugih proizvoda“, rekao je on na predstavljanju Kvartalnog monitora.