U julu svečano otvorena Železnička stanica, u novembru tragično zatvorena: Ekonomski događaji koji su obeležili 2024. godinu

Pre nego što uplovimo u novu godinu, valja se podsetiti ekonomskih vesti i događaja o kojima je redakcija Danasa pisala i aktivno pratila u 2024. godini, a koji su privukli najviše pažnje.

Januar – Problemi sa EPS-om i najava ukidanja dinara na Kosovu

Na samom početku godine građani su dobili „poklon“ od EPS-a – uvećane račune za struju do čak 600 odsto, ali to nije sve… Kao dodatak, i njihovi podaci koje je hakerskim napadom prikupila grupa Qilin krajem prošle godine, završili su na dark vebu.

Zahuktalo se ponovo i na Kosovu, nakon odluke Centralne banke Kosova o ukidanju dinara i uspostavljanja evra kao jedinog sredstva plaćanja na toj teritioriji.

Februar – Mesec borbe za prava radnika

Najkraći mesec u godini bio je rezervisan za borbu za radnička prava i poboljšanje uslova rada. Pričalo se o otpuštanjima u Krušiku, te da bi bez posla moglo ostati čak 300 radnika ove holding korporacije.

Ipak, radnici Ziđin kopera i Pošte Srbije, posle duge borbe, uspeli su da se izbore za traženo povećanje plata. U dogovoru sa Vladom i svojim reprezentativnim sindikatima, rudari su dobili povišicu od 16 odsto, a poštari deset odsto.

Za to vreme, poljoprivrednici su vodili svoju borbu nizom sastanaka sa predstavnicima Vlade zbog nejasnoća sa prijavljivanjem obradivih površina u eAgrar registar, kao i zbog traženih subvencionisanih kredita i rešavanja problema dugova po osnovu neplaćenih doprinosa u fond Penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO).

Mart – Poskupljenje mobilnih paketa, poklanjanje Generalštaba i prodaja hotela Jugoslavija

U martu je usledio novi udar na džepove građana. Sva tri mobilna operatera – MTS, Jetel i A1 skoro u isto vreme su podigli cene svojih usluga, i to uglavnom bez adekvatne najave, izuzev A1 koji je poslao SMS poruku obaveštenja svim svojim korisnicima.

Odjeknula je i vest da je donet memorandum o poklanjanju Generalštaba firmi čiji je vlasnik rođak Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa.

Istog meseca Milenijum tim je kupio hotel Jugoslavija.

April – Nuklearne elektrane, kineski „Soko“ i Luj Viton u proširenom Beogradu na vodi

Prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića Parizu, Srbija je potpisala Memorandum o strateškoj saradnji sa Francuskom elektroprivredom, koji omogućava razmatranje razvoja nuklearnog programa. Nekoliko dana kasnije stigao je i prvi predlog zakona o prestanku važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana od strane poslanika SNS Zorana Dragišića.

Vlada Srbije je donela odluku da se Beograd na vodi proširi na dodatnih 327 hektara na opštinama Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Čukarica, a predsednik je najavio dolazak čuvenog luksuznog modnog brenda Luj Viton.

Krajem meseca je na srpske pruge stigao i prvi kineski „Soko“ voz.

Maj – Nacionalni stadion, sporazum sa Kinom, beli taksiji i (sada već bivša direktorka) Jelena Tanasković

Na Međunarodni praznik rada, 1. maja, postavljen je kamen temeljac Nacionalnog stadiona u Surčinu.

Televizijski prenos Evrovizije na RTS 1 prekinuo je dolazak kineskog predsednika Si Đinpinga u Srbiju. Prilikom njegove posete potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini, koji podrazumeva slobodan izvoz poljoprivrednih proizvoda u Kinu, a predsednik Aleksandar Vučić najavio je i leteće taksije za izložbu Ekspo 2027.

A dok čekamo leteće taksije, moraćemo da se zadovoljimo ovim „kopnenim“, koji su od 8. maja bele boje u Beogradu.

Jelena Tanasković je imenovana za v.d. direktorku „Infrastrukture železnice Srbije“, ali nije se dugo zadržala na toj funkciji jer je već u novembru podnela ostavku i postala osumnjičena u postupku ispitivanja odgovornosti za pad nadstrešnice koja je usmrtila 15 ljudi na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Jun – ECB smanjila kamatnu stopu, malinari protestovali, Stara Šećerana prodata, a struja u regionu nestala

U junu je Evropska centralna banka, po prvi put posle pet godina, smanjila referentnu kamatnu stopu. Ovim potezom je ključna stopa smanjena za 0,25 procentnih poena, tako da iznosi 4,25 odsto.

Došlo je do kulminacije nezadovoljstva malinara. Ne želeći da prihvate otkupnu cenu od 250 dinara po kilogramu koju im je država ponudila, održali su proteste i blokirali puteve kod Požege i Arilja.

Pričalo se i o sumnjivoj prodaji Stare Šećerane na Čukarici, koja se nalazi na prostoru koji je obuhvaćen odlukom o proširenju Beograda na vodi koja je doneta dva meseca ranije.

Odjeknula je i vest o nestanku struje u regionu – Crna Gora i Bosna i Hercegovina su skoro potpuno ostale bez struje, kao i delovi Hrvatske i Albanije.

Jul – Svečano otvorena železnička stanica u Novom Sadu, povratak Rio Tinta, a potrošnja struje bila rekordna

Rekonstruisana zgrada železničke stanice u Novom Sadu otvorena je drugi put, a svečanost je obeležena dolaskom tadašnjeg ministra građevine i saobraćaja Gorana Vesića i predsednice pokrajinske Vlade Maje Gojković. Tom prilikom, Gojković je istakla da je železnička stanica izgrađena po evropskim standardima. Rekonstrukcija je započeta u oktobru 2021. godine da bi prvi put bila otvorena u jeku predizborne kampanje u martu 2022. godine.

Država je reaktivirala projekat „Jadar“ kojim je predviđena eksploatacije rude litijuma u okolini Loznice, nakon što je Ustavni sud proglasio neustavnom Uredbu o stopiranju ovog projekta koja je doneta pre više od dve godine nakon masovnih protesta. Na taj način, projekat je vraćen u stanje pre donošenja uredbe kojom je zaustavljen.

Julski toplotni talas pogurao je i potrošnju i cene električne energije. Tako je 16. jula na srpskoj berzi struje „Sepeks“ cena megavat-sata premašila 200 evra, što je duplo više u odnosu na prethodni mesec, a istog dana je oborena i rekordna potrošnja na nivou dana.

Avgust – Suša uništila prinos, srpske šljive povučene iz prodaje

Dugi sušni period izazvan rekordnim visokim temperaturama uništio je i uticao na kvalitet značajnog dela poljoprivrednih prinosa, pre svega pšenice, kukuruza, soje i šećerne repe dok je suncokret najbolje prošao. Zbog velikih vrućina i rod voća u Srbiji ove godine je manji pet do osam odsto u odnosu na 2023. godinu. Loš prinos ograničio je ponudu, a samim tim i podigao cene poljoprivrednih proizvoda.

Sa tržišta u Sloveniji je povučen deo uvezenih šljiva iz Srbije zbog većeg prisustva insekticida Acetamiprida od dozvoljenog, upozoreno je iz Evropskog sistema za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF).

Septembar – Akcija „Najbolja cena“ i kupovina rafala teška više 0d 400 miliona evra

Prvog dana u mesecu građane je dočekalo poskupljenje cena voznih karata, ali i akcija „Najbolja cena“ (revidirana akcija „Bolja cena“ koja je bila aktuelna prethodne godine) kojom su kroz dogovor države i trgovinskih lanaca do kraja oktobra snižene cene osnovnih životnih namirnica. Promocija ove akcije došla je svega dve nedelje nakon najave premijera Miloša Vučevića o obračunu sa „nekim ljudima“ koji dižu cene.

Vlada Srbije je usvojila rebalans budžeta za 2024. godinu, kojim je predviđeno povećanje izdataka za kapitalne investicije u iznosu od 22 odsto. Ovo povećanje, skoro u potpunosti se odnosi na tri projekta: Nacionalni stadion (sa prvobitno planiranih 13 na 31 milijardu dinara), Ekspo 2027 sa planiranih 22,6 milijardi dinara na 43 milijarde dinara i nabavka rafala, za koju je izdvojeno 48,6 milijardi dinara za isplatu prve rate.

NBS i Evropska centralna banka (ECB) su u istom danu smanjile referentne kamatne stope za isti iznos od 0,25 procentnih poena. NBS je spustila kamatnu stopu na 5,75 odsto, dok je ECB spustila na 3,5 odsto.

Oktobar – Investicioni kreditni rejting i istraga protiv trgovinskih lanaca zbog dogovaranja cena

Srbija je prvi put dobila dugoočekivani investicioni kreditni rejting kod „Standard and Poor’s“ (S&P), jedne od tri agencije koje mere kreditni rejting i time postala prva zemlja na Zapadnom Balkanu, a koja nije članica EU, koja je prešla taj prag. Kreditni rejting države odražava procenu njene sposobnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze, odnosno da otplaćuje svoje dugove, što je jedan od ključnih pokazatelja za investitore prilikom donošenja odluke da ulože u određenu zemlju, bilo kroz strane direktne investicije ili kupovinu državnih obveznica.

Zbog sumnje da su dogovarali cene Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv četiri trgovinska lanca: “Delez“, „Merkator S“, „Univereksport-import“ i „DIS“, a koji čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje hrane u Srbiji. U izveštaju Komisije navodi se da su od aprila 2023. do marta 2024. godine cene u maloprodaji porasle dvostruko više od ukupne inflacije i da su trgovci zaradili više, iako su prodali manje robe. Komisija je, tokom više meseci praćenja kretanja cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične.

Novembar – Budžet usvojen bez rasprave, ministri odlaze, a nuklearne elektrane dolaze

Prvi dan novembra, a i celu prošlu godinu, obeležila je tragedija u Novom Sadu, kada je pala nadstrešnica na železničkoj stanici i usmrtila 15 osoba. U turbulentnom periodu nakon toga, ostavke su dali Tomislav Momirović na mesto ministra unutrašnje i spoljne trgovine i Goran Vesić na mesto ministra saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. Dok se ne pronađe zamena ministarstvo trgovine je zadužila ministarka privrede Adrijana Mesarović.

Aleksandra Damnjanović Sofronijević, dobila je zaduženje ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nakon ostavke i hapšenja Gorana Vesića.

Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2025. godinu, prvi put bez rasprave. Budžet je usvojen glasovima vladajuće koalicije, jer opozicija nije učestvovala u sednici, zbog prethodnog incidenta kada su se sukobili sa poslanicima vlasti raspravljajući se o odgovornosti za tragediju u Novom Sadu. Predlog budžeta usmeren je na još veće kapitalne investicije, pre svega one povezane sa projektom „Ekspo“ i na podizanje zarada zaposlenih u javnom sektoru. Za otplate kamata i prateće troškove zaduživanja namenjeno je preko 220 milijardi dinara, što je 19 odsto više u poređenju sa rebalansom budžeta za 2024. godinu.

Izmenama Zakona o energetici Srbija je posle 35 godina ukinula moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana usvojen 1989. godine posle incidenta u nuklearnoj elektrani Černobilj. Srbija planira izgradnju nuklearne elektrane koja bi koštala više od deset milijardi evra, ali koja zbog nedostatka stručnog kadra koji bi njime upravljao ne bi mogla biti izgrađena pre 2040. godine. Kao prelazno rešenje postoji mogućnost kupovine malih nuklearnih reaktora koji su u eksperimentalnoj fazi ili zakup desetak odsto kapaciteta mađarske nuklearke Pakš.

Decembar – Za penzionere ranije povećanje penzija, a za mlade subvencionisani stambeni krediti

Penzioneri su dobili povećanje mesec dana ranije u odnosu na radnike u javnom sektoru. Decembarske penzije za oko 1,6 miliona penzionera, koliko ih ima u Srbiji, uvećane su 10,9 odsto. Tim povećanjem je prosečna penzija u Srbiji podignuta sa 390 na 436 evra.

ECB je četvrti put ove godine smanjila referentnu kamatnu stopu, ponovo za četvrtinu procentnog poena (0,25 pp) i time je smanjena na tri odsto.

U jeku studentskih blokada i protesta zbog nesreće u Novom Sadu predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će država subvencionisati učešće u stambenom kreditu za mlade. Za kredit od 75.000 evra mladima bi za učešće bilo neophodno oko hiljadu evra, a rok otplate kredita bio bi 40 godina.