Vučić u Davosu: Da li je Svetski ekonomski forum značajan za Srbiju i o čemu će se razgovarati na skupu moćnika?

Samit će trajati od 15. do 19. januara 2024. i ugostiće više od 2.800 učesnika, od čega preko 60 šefova država i vlada. Među najvišim političkim čelnicima biće i francuski predsednik Emanuel Makron, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kineski premijer Li Kiang, a očekuju se i argentinski predsednik Havijer Milei, dok će SAD predstavljati državni sekretar Entoni Blinken.

Uz moto „Obnova poverenja“, sastanak ima za cilj da se razmotre pitanja o „osnovnim principima poverenja“ – transparentnosti, koherentnosti i odgovornosti. S tim u vezi, najvažnije teme 54. samita biće slab ekonomski rast, kriza zbog inflacije, visoke kamatne stope, rat u Ukrajini, sukob u Gazi, mogućnosti i opasnosti upotrebe veštačke inteligencije.

Uprkos važnim temama o kojima će najviši zvaničnici razgovarati u toku foruma u Davosu, Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da male zemlje, kao što je Srbija, imaju ograničenu moć uticaja na tok debata, ali da ipak nije loše da budu prisutne.

„Dobro je iskoristiti događaj kao priliku da se za male zemlje čuje. Ipak, neposredne koristi za Srbiju u kraćem roku teško je očekivati kao posledicu skupa ove vrste.  Moguće je da državni predstavnici porazgovaraju sa nekim od prisutnih, vezano za započete ili buduće privredne kontakte ili investicije, ali to nije svrha foruma. On je debatni forum o bitnim pitanjima koja se odrede kao važna za svet u celini, i budući pravac razvoja, te nisam siguran da je Srbija u tim debatama naročito relevantan parametar. Eventualno ako bude diskusije o regionalnim pitanjima, gde bi naša zemlja imala više da kaže i ponudi“, kaže Šoškić.

Sa njim je saglasan i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji ističe da Davos treba razumeti kao reviju na kojoj najmoćniji ljudi mogu da se sretnu, razgovaraju, možda i preduprede neke krize, ali da dosadašnje iskustvo govori da se ništa ozbiljno neće desiti.

„Značajno je da se jedna malena Srbija pojavi na tako velikom skupu, i da se čuje za nju. To je mesto gde se u kratkom vremenskom periodu mogu ostvariti bilateralni susreti sa mnogim državnicima sveta. Ipak, forum ne promeni mnogo toga u svetu, ali konstatuje važne činjenice, posebno nove i aktuelne, i upoznaje širi auditorijum sa problemima koji opterećuju svet, uz naznaku šta se može očekivati u narednom periodu na tim poljima. Ovaj put neće biti mnogo predsednika država, što govori o odnosu velikih zemalja prema skupu – da pomalo bledi i gubi značaj. Ne zato što sam po sebi nije važan, već jer postoje drugi događaji koji, nažalost, obeležavaju svet“, pojašnjava naš sagovornik.

Mišljenja je da će tekući forum obeležiti tema veštačke inteligencije, odnosno njene zloupotrebe, čiji je napredak otvorio mnoge mogućnosti, ali ujedno i brži i lakši put za širenje dezinformacija i zloupotrebe informacija.

„Veštačka inteligencija je nešto što daje dobre rezultate ako se ne zloupotrebljava. Nažalost, prvi put čovečanstvo mora da se zabrine za svoju budućnost. Ranije su nas plašili klimom i nuklearnim oružjem, ali činjenica da nuklearno oružje poseduje svega nekoliko zemalja, govori da je ipak pod nekom kontrolom. Međutim, veštačka inteligencija je dostupna svima, i sada se bojim da smo kao čovečanstvo ozbiljno ugroženi. Svojim studentima sam govorio da verujem u čovečanstvo da je toliko moćno da će uvek moći da bude korak ispred „mašine“. Sada nisam siguran u to, i ove godine prvi put na predavanjima neću tako reći“, upozorava ovaj profesor.

Da je tema veštačke inteligencije globalno značajna potvrđuje i Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera, uz napomenu da njene predosti i opasnosti još uvek nisu do kraja istražene.

„Sama tehnologija ne može biti zlo, već način njene upotrebe može proizvesti dobre ili loše rezultate. Problem sa razvojem veštačke inteligencije jeste što ne postoje međunarodno usvojeni standardi o kriterijumima za njen razvoj. Dodatnu poteškoću predstavlja činjenica da se tehnologija razvija mnogo brže nego međunarodne institucije koje bi trebalo da uspostave standarde sposobne da to isprate“, napominje direktor IKT klastera.

Šolaja ističe da Srbija ima određeni broj stručnjaka koji se bave veštačkom inteligencijom, ali da većina najboljih radi za svetske organizacije. Iako priznaje da naša zemlja nije lider u svetu kada je o toj grani reč, kaže da ima kapacitete da isprati aktuelnosti na ovom polju.

„Ipak smo mi mala zemlja i mala ekonomija. Ono što radimo u IT je dobro za Srbiju jer postoji ogromna tražnja na svetskom tržištu. Ukupan izvoz srpskog softvera je nešto manje od pola procenta globalne vrednosti IT usluga, tako da prostor za rast postoji“, zaključuje Šolaja.

Svetski ekonomisti nisu optimistični

Prvog dana foruma u Davosu, predstavljen je Izveštaj o ekonomskim perspektivama u svetu iz ugla glavnih ekonomista. Izveštaj je zasnovan na najnovijim istraživanjima, kao i anketama sa glavnim ekonomistima iz javnog i privatnog sektora u organizaciji Centra za novu ekonomiju i društva Svetskog ekonomskog foruma.

Prema izveštaju, više od polovine vodećih ekonomista (56 odsto) očekuje da globalna ekonomija oslabi ove godine, dok ostali predviđaju da će stanje biti nepromenjeno ili da će ekonomija ojačati.

Kada je u pitanju Evropa, stručnjaci smatraju da su ekonomske perspektive znatno oslabile od septembra, i sada slab ili veoma slab rast očekuje 77 odsto ekonomista ili gotovo dvostruko više nego na jesen prethodne godine.

Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, glavni ekonomisti smatraju da će ona osetno više koristiti ekonomijama sa visokim prihodima.