Foto: EPA/JULIEN WARNANDEkonomski rast na Zapadnom Balkanu umereno će ubrzati tokom 2025, prvenstveno usled povećanja investicija i potrošnje podstaknute rastom kupovne moći, pokazuju projekcije Svetske banke, predstavljene u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Svetska banka predviđa da će ukupni ekonomski rast Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići 3,7 odsto u 2025. godini, što predstavlja korekciju naviše od 0,2 procentna poena u odnosu na prolećno izdanje ovog izveštaja.
Oni očekuju i da će stopa rasta u 2024. iznositi 3,3 odsto, odnosno 0,1 procentni poen više nego što je prvobitno bilo procenjeno.
„Domaći činioci i dalje pogoduju umerenom ubrzanju rasta na Zapadnom Balkanu. Pored toga, na srednji rok, očekuje se da će postepeni oporavak ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji (EU) imati ključnu ulogu u podsticanju izvoza iz ovog regiona“, rekla je Izolina Rosi, ekonomistkinja Svetske banke i glavna autorka izveštaja.
Uprkos pozitivnim izgledima, region je i dalje osetljiv na više rizika, dodala je ona.
Ti rizici uključuju usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje.
Gledajući pojedinačno zemlje, Srbija i Kosovo* imaju najviše projekcije rasta za ovu godinu i to 3,8 odsto. Međutim već za sledeću godinu, Srbiji je prognoziran najveći rast od 4,2 odsto.
Projekcija rasta BDP-a Srbije za ovu godinu povećana je za 0,3 procentna poena, a za sledeću godinu 0,4.
Sa jačanjem ekonomskog rasta, kako se ističe u izveštaju, životni standard na Zapadnom Balkanu nastavlja postepeno da se približava onome koji uživaju građani naprednijih ekonomija EU.
Međutim, da bi se očuvao zamajac rasta i ubrzao tempo konvergencije potrebne su strukturne reforme, uključujući i one navedene u Planu rasta Evropske unije.
„Ekonomska integracija ključni je pokretač rasta malih ekonomija kakve su one na Zapadnom Balkanu“, rekla je direktorka Svetske banke za ovaj region Šaoćing Ju.
Ona je iznela i predloge šta bi trebalo unaprediti.
„Da bi pospešile taj rast, ove države bi trebalo da unaprede trgovinsku razmenu unutar regiona i sa EU, skrate vreme čekanja na graničnim prelazima i integrišu svoje platne sisteme. Pored toga, rešavanje demografskih i izazova tržišta rada zahteva jasnu usredsređenost na razvoj ljudskog kapitala. Unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema je od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka“, zaključila je Ju.
Viši makroekonomista za Srbiju Ričard Rekord istakao je da je vidno poboljšanje potrošnje i ulaganja.
Prema njegovim rečima, dolazi do jačanja privrednog rasta zemalja, ali Crna Gora i Albanija su zabeležile slabljenje 2023. i 2024. godine.
Pozitvino je što se otvaraju nova radna mesta, istakao je Rekord.
„Vidi se snažniji rast i poboljšanje zapošljavanja, od 140.000 neto novih radnih mesta na Zapadnom Balkanu, Srbija je učestvovala sa 40.000“, naveo je on.
Takođe, kako je podsetio, inflacija se u svim zemljama Zapadnog Balkana vraća u prosečne evropske nivoe.
„Jaz između EU i Zapadnog Balkana se sužava, što se tiče inflacije“, naglasio je Rekord.
On se osvrnuo i na investicioni kreditni rejting koji je Srbija dobila od agencije S&P.
Rekord smatra da je ovo prekretnica na putovanju Srbije u ekonomskoj smislu, ali da treba imati na umu da je to za sada samo jedna od tri agnecije.
„To je kao da pređete u Premijer ligu u fudbalu, ali tu i konkurencija postaje ozbiljnija“, ukazao je on.
Migracije veliki problem, ali i potencijal
Kako skoro četvrtina građana zemalja Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, bolje upravljanje globalnom radnom snagom sa Zapadnog Balkana moglo bi biti ključni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu, smatraju u Svetskoj banci.
Iako emigracija može dovesti do izazova poput nedostatka radne snage, postoje i jasne mogućnosti da se migracije iskoriste za ostvarenje ekonomskih prednosti.
Kako se navodi u izveštaju, uz adekvatno upravljanje, migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije, što u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja.
Oni navode primer da recimo doznake mogu da poboljšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata.
Sa druge strane, povratak migranata koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do „priliva mozgova“ u zemlje porekla, dok atraktivnost visokih zarada u stranim zemljama može motivisati one koji ostaju da steknu obrazovanje i unaprede svoje veštine.
Iz Svetske banke su ponudili i nekoliko saveta kako bi se migracije maksimalno iskoristile za unapređenje stanja.
To je, pre svega, razvoj programa obuke za sticanje veština i mobilnosti u partnerstvu sa odredišnim zemljama i proširivanje obima bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju.
Zatim dalje unapređenje zaštite za migrante u toku ciklusa migracije kako bi se ublažili rizici sa kojima se mogu suočiti i motivisati njihov povratak.
Još jedna stvar jeste omogućavanje prenosa kapitala, stručnosti i najnaprednijih tehnologija posredstvom pripadnika dijaspore.
Neophodno je i korišćenje digitalnih alata i unapređenje prikupljanja podataka radi delotvornog upravljanja migracijama i usvajanja javnih politika.
Ekonomista Svetske banke Mauro Testaverde ukazao je da su migracije na Zapadnom Balkanu značajan faktor.
„Svaka četvrta osoba rođena na Zapadnom Balkanu odlazi u neku drugu zemlju, što nas stavlja među zemlje sa najvećim migracijama u svetu“, ukazao je on.
Ljudi iz ovih zemalja najviše odlaze u Grčku, Italiju, Nemačku, Švajcarsku i Austriju, a Crna Gora ima najviše izbeglica i to 66 odsto od ukupnog broja sa Zapadnog Balkana.
Kada je reč o sezonskoj migraciji, značajno više muškarci migriraju, a većina odlazećih su radno sposobni.
Razlozi odlaska su, pre svega, u standardu između Zapadnog Blakana i EU, naveo je Testaverde i dodao da zato ljudi žele tamo, jer je standard tri puta veći u EU, zbog kvaliteta života i cena.
Međutim, kako je dodao, postoje i drugi razlozi osim plata.
„Neki ljudi odlaze zbog spajanja porodica, a neki zbog kvaliteta javnih usluga kao što je recimo borba protiv korupcije“, naglasio je on.
Migracije, kao je pojasnio, dovode do smanjenja stanovništva i nestašice radne snage, zbog čega i kod nas dolazi više ljudi iz drugih zemalja.
„Sve veći broj radnika iz drugih zemalja dolazi na Zapadni Balkan, a naročito iz južne Azije. Najviše radnika iz Indije dolazi kod nas“, naveo je Testaverde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
