Eksperti ne veruju Vučiću: EPS nema novca da kupuje elektroprivredna preduzeća u okruženju

Takođe, eksperti iz oblasti energetike ne veruju izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da vlast planira da kupuje elektroprivredna preduzeća u okruženju jer, kako tvrde, EPS sa ovakvim finansijskim problemima nema novca za to, tako da bi taj posao morali da finansiraju poreski obveznici izdvajanjem iz budžeta.

Inače, predsednik Vučić je juče, nazvavši Danas tabloidom, istakao da je “notorna laž da se razmatra prodaja Elektroprivrede Srbije” i dodao da država naprotiv planira da kupuje elektroprivrede iz regiona.

Podsećanja radi, naš list je preneo saznanje do koga je došao iz više izvora bliskih EPS-u da nadležni u Srbiji ozbiljno razmišljaju o sprovođenju javno-privatnog partnerstva sa stranom kompanijom radi razvoja obnovljivih izvora energije.

Izvori Danasa ističu da je malo verovatno da nadležni u Srbiji planiraju prodaju EPS-a, bilo kroz dokapitalizaciju ili strateško partnerstvo, jer bi se kupac suočio sa viškom zaposlenih i sa niskom cenom električne energije, pa mu ti modeli ne bi bili povoljni. S druge strane, otpuštanje dela zaposlenih i povećanje cene struje, nije nešto što bi odgovaralo političkim interesima vlasti.

Iako je bio kategoričan da vlast nema nameru da proda EPS, predsednik Srbije nijednom rečju nije demantovao mogućnost da EPS sklopi javno-privatno partnerstvo sa nekom kompanijom. Takođe, treba naglasiti da je predsednik Vučić izjavio da se o privatizaciji ne razmišlja “u ovom trenutku” iz čega se može zaključiti da vlast takvu mogućnost u perspektivi ne odbacuje.

Javno-privatno partnerstvo bi se svelo na to da privatni partner osmisli biznis plan unapređenja poslovanja EPS-a kroz izgradnju najisplativijeg vida OIE. Taj projekat bi finansirao samo EPS ili država kroz uzimanje novih kredita.

Nakon što bi bio izgrađen, taj objekat bi bio u većinskom vlasništvu EPS-a dok bi deo kapitala ostao u rukama privatnog partnera koji je osmislio projekat. Izvori Danasa tvrde da bi takva investicija bila protiv interesa države i EPS-a jer bi mu to stvorilo dodatne troškove a profit bi bio deljen sa privatnim partnerom koji ne bi uložio ništa u investiciju.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da bi ako se vlast odluči da razvije javno-privatno partnerstvo sa stranom kompanijom bez da ona uloži sopstvena sredstva u investiciju, odnosno izgradnju nove elektrane, to bio veoma loš model na štetu interesa EPS-a.

– Takvo rešenje bi zaista bilo nešto za šta ne postoji ekonomska logika jer bi se trošila sredstva iz kredita što bi zahtevalo dodatna zaduženja kod banaka a deo profita bi dobio privatni strani partner koji nije uložio novac u projekat. Isto tako, naglašavam da bi loše rešenje bilo i da se projekat javno-privatnog partnerstva sprovede direktnom pogodbom. Ako do JPP dođe, to se mora realizovati na tenderu gde bi se izabrao najbolji ponuđač. Naravno, ponuđač bi morao da uloži svoj novac u zajednički projekat i onda bi na osnovu toga mogao da računa na određeni udeo vlasništva u novoizgrađenom objektu – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da tvrdnje predsednika Vučića da se razmišlja o kupovini elektroenergetskih preduzeća u okruženju ne zvuče izvodljivo.

– To je svakako trebalo raditi ali znatno ranije kada je EPS finansijski bio jači. Trenutno je preduzeće u dugovanjima i takvo nije u stanju da vrši akvizicije – izričit je Gavrilović.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da EPS nema nijedan jedini razlog da nove proizvodne kapacitete gradi kroz proces javno-privatnog partnerstva.

– Posebno ne postoji potreba da se to radi na taj način što bi se EPS zaduživao a strani partner dobio deo profita samo na osnovu razvijanja projekta izgradnje obnovljivog izvora energije. Jedini slučaj kada ste prinuđeni da angažujete konsultanta i platite mu njegove usluge je taj kada vi nemate sopstvenu struku da razvije projekat. Kada je reč o EPS-u to definitivno nije slučaj. To preduzeće, bez obzira na destruktivno partijsko upravljanje njime koje je stvorilo brojne probleme, ima dovoljno kvalitetnih kadrova koji mogu da osmisle izgradnju novih kapaciteta a za tako nešto može da se napravi i održiva finansijska konstrukcija. Ubacivanje u tu priču strane kompanije koja bi bez ulaganja postala vlasnik dela proizvodnog objekta koji je izgradio EPS je potpuno nepotrebno – zaključuje naš sagovornik.