Foto: Stefana SavićTrgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije je u porastu u Srbiji, i zemljama u regionu , kao i u nekim evropskim zemljama, rečeno je danas na seminaru organizovanom u okviru projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji“.
Projektna koordinatorka Saveta Evrope (SE) Gracija Alesandra Sino izjavila je da je, prema nalazima GRETE (Grupe eksperata SE za borbu protiv trgovine ljudima), utvrđeni broj žrtava trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije vrlo mali, zato što vlasti, ali i akteri na tržištu rada nailaze na teškoće prilikom utvrđivanja ko su te žrtve.
Šef I sektora operacija Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Nikolas Bizel rekao je da EU ima dobre zakone za zaštitu radnika od eksploatacije i da u EU radnici mogu slobodno da se kreću u okviru zajedničkog tržišta.
Ali, dodao je on, i tu je uočena trgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije.
Bizel je objasnio da su neki radnici prevareni, jer nisu radili poslove u inostranstvu koji su im obećani, nije im rečeno za kog poslodavca će raditi i kakvi će im biti radni uslovi i ukazao na to da oni „rade pod uslovima eksploatacije“.
„Devetnaest odsto svih žrtava su bile žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije“, rekao je Bizel i dodao da se trgovina ljudima smatra najprofitabilnijom kriminalnom aktivnošću u čitavom svetu.
Koordinatorka za analizu i unapređenje inspekcijskog nadzora Inspektorata za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vesna Jovanović rekla je da je u toku 2016. godine 239 inspektora izvršilo 53.069 nadzora i da je zatečeno oko 19.500 osoba koje su radile na crno.
Ona je rekla da su prilikom nadzora inspektori rada utvrdili ukupno 1547 neregistovanih subjekta i zatekli da kod njih na crno radi 1269 osoba.
Prema njenim rečima, do sada inspektori rada nisu nailazili na slučajeve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije ili ih nisu prepoznali.
„To ne mora da znači da radne eksploatacije nema u Srbiji. Bilo je situacija gde su inspektori rada u toku inspekcijskog rada izražavali određene sumnje na postojanje radne eksploatacije i to pogovoto u noćnim kontrolama noćnih barova, gde su zaticane radno angažovane žene koje nisu bile državljanke Srbije. Sumnjalo se na radnu eksploataciju, ali te sumnje nisu dokazane“, rekla je ona.
U Izveštaju o trgovini ljudima u svrhu radne eksplotacije u Srbiji, koji su radile ekspertkinje Klara Skrivankova i Tamara Vukasović, navodi se da su poljoprivreda, tekstilna industrija, proizvodnja obuće, građevinarstvo, privatne ustanove za pružanje nege, rad u domaćinstvu i ugostiteljstvu privredne grane koje su najizloženije riziku od radne eksploatacije.
Vukasović je rekla da je istraživanje koje su radile bazirano na razgovorima sa nadležnim državnim institucijama, civilnim sektorom, sindikatima i navela da je, na primer prema podacima Centra za žrtve trgovine ljudima, od 55 identifikovanih žrtava bilo samo sedam žrtava radne eksploatacije.
Prema njenim rečima, jedno dete je bilo eksploatisano u poljoprivredi, u restoranima dve osobe, u građevinarstvu četiri, i to u Rusiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
