„Bio sam u Astani, tamo gde je održan njihov Ekspo i to je grad duhova“: Stručnjak o Ekspo 2027 i Vučićevih 12 milijardi evra

„Mi ćemo to finansirati delom iz sopstvenih sredstava, a delom iz kredita jer se to tako radi“, rekao je Mali.

S obzirom na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dan ranije spomenuo veliki broj projekata govoreći o tih 12 milijardi evra nije najjasnije šta sve obuhvata taj investicioni plan.

Ubedljivo najveća stavka je beogradski metro koji će, prema ranijim izjavama zvaničnika, koštati šest milijardi evra, za sve tri linije. Predsednik je najavio da će do 2028. biti završena prva linija metroa, ali nije pominjao da li se i to računa u ovih 12 milijardi.

U svakom slučaju, glavno pitanje nakon njihovih objava je „odakle novac za sve to“?

Stručnjaci ističu da je teško oceniti kakav efekat će ovaj plan imati na finansije države i posebno na javni dug budući da se ne zna tačno ni šta će se graditi ni koliko će to koštati, ni da li će neki drugi projekti biti obustavljeni zbog ovih, da li će možda podizati poreze.

Na kraju juna javni dug Srbije iznosio je 35,74 milijarde evra. Od početka godine dug se povećao za 2,4 milijarde evra. Doduše, računovodstvenim putem udeo javnog duga u BDP, koji pokazuje koliko je visok dug u odnosu na snagu ekonomije, smanjen je sa 55,1 na 51,7 odsto.

Ovo podrazumeva da je projektovani BDP Srbije u ovoj godini oko 69 milijardi evra.

Ukoliko pretpostavimo da bi se morali zadužiti za 12 milijardi evra, što za kredite, što finansiranjem budžetskog deficita, do 2027. godine i pri tome da bi zadržali isti odnos javnog duga prema BDP, bruto domaći proizvod Srbije morao bi da skoči na skoro 93 milijarde evra.

To je rast od 34,5 odsto u odnosu na ovogodišnji BDP. Iako deluje mnogo, poređenja radi od 2021. godine nominalno je BDP povećan za 47 odsto. Doduše veći deo toga otpada na inflaciju, a realni rast je iznosio nešto preko 12,5 odsto za poslednje tri godine.

Ekonomista Goran Radosavljević, profesor na FEFA-i i član SDS smatra da će u svakom slučaju Srbija morati da se zadužuje za ove projekte „što na istoku, što na zapadu“.

„Ipak mislim malo više na istoku. Pitanje je koliko ćemo moći na tržištu da se zadužimo, a koliko će to biti bilateralni krediti. U svakom slučaju moraće se odraziti na javni dug. Osim ovih, ima još projekata koji se rade ili su najavljeni, razni putevi, koridori… I na sve to treba računati godišnji deficit budžeta od pola do milijardu evra koji takođe treba finansirati. Treba tu uračunati i rastuće troškove na otplatu kredita, jer mi smo prošle godine zanovili neke obaveze novim zaduživanjem po znatno višim kamatnim stopama“, ocenjuje Radosavljević.

On strepi da bismo svim tim projektima, a bez optimizacije budžeta, mogli da dočekamo tu 2027. godinu sa „razrušenim javnim finansijama i visokim dugovima“.

Radosavljević dodaje da ako se infrastruktura bude mogla otplaćivati ulaganja će biti smislena, ali multiplikativni efekti nekih od najavljenih projekata poput stadiona su samo kratkoročni, a teško da će ih biti u dugom roku.

„Mi često pravimo objekte koji ne mogu sami da se izdržavaju. Evo poslednji primer je kovid bolnica u Batajnici za koju ne znaju šta će s njom. U svakom slučaju ovo deluje kao velika mašinerija za izvlačenje para, jer mi inače imamo projekte sa prenaduvanim cenama“, napominje on, dodajući da je uzimanje zemljišta Sajma na vrhunskoj lokaciji i davanje Beogradu na vodi povezan posao sa Ekspom.

On dodaje i da neki projekti poput gradnja železnice do aerodroma itekako imaju smisla, pa čak i izmeštanje sajma iz centra grada.

„Ali treba pokazati studiju izvodljivosti, cenu, projekat… I treba videti za šta će se sve potrošiti 12 milijardi evra. Teško mi je i zamisliti da se za sajamske hale potroši i milijardu evra“, napominje on.

Što se tiče gradnje 1.500 stanova koja je najavljena, prema njegovim rečima, to može država da uradi kao sa Belvilom, bez davanja para.

„Može da napravi ugovor sa privatnim kompanijama da dobiju zemljište, izgrade stanove, koriste se za Ekspo, a zatim ih prodaju. Za to, država ne bi morala da daje novac“, ističe on.

Ali na kraju dana, sve te objekte koji se izgrade biće potrebno održavati, a ako država ne bude imala para za to, oni će propadati.

„Ja sam bio u Astani, tamo gde je održan njihov Ekspo i to je grad duhova“, napominje Radosavljević dodajući da ga ne bi iznenadilo da se u budućnosti na nacionalni stadion prebace Partizan i Crvena Zvezda, a njihove stadione na luksuznim lokacijama preuzme država.

Građevinska ekspanzija koju će izazvati svi ti projekti će svakako doprineti rastu BDP-a, ali prema njegovim rečima, čim se završi izgradnja efekat na BDP prestaje.

„Mislim da sve to neće dovesti do većeg rasta prosečnog dohotka građana, već će završiti u džepovima uskog kruga ljudi. Radnika već nemamo i uvešćemo hiljade Bangladežana. Neka infrastruktura će nam ostati, nešto od toga je i potrebno. Ali kada se već zadužujemo trebalo bi taj novac koristiti efikasno, a mi imamo mnoge potrebe, počevši od kanalizacije, veće od izgradnje stadiona“, zaključuje Radosavljević.