Kako je država, ipak, dobila dozvolu da gradi na privatnim parcelama za Ekspo?

Predračunska vrednost radova iznosi 14,4 milijardi dinara. Tačnije 14.386.000.993,63 dinara ili 122,96 miliona evra. Podrazumevaju gradnju pet saobraćajnica, hidrotehničkih, elektroenergetskih, telekomunikacionih i signalnih, i mašinskih (toplovod i hladovod) instalacija, piše Forbes Srbija.

Kako se može videti u dokumentu, rešenje o građevinskoj dozvoli donelo je 1. novembra Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Gradnja je predviđena na 167 katastarskih parcela u Surčinu. Konkretno, obuhvaćene su 92 cele parcele, kao i delovi 75 katastarskih parcela.

Kako se vidi iz rešenja, od ovih 167 parcela, jedna je u privatnoj svojini Dragoljuba Markovića. Sedam parcela su delom u javnoj svojini Republike Srbije. Delom su u privatnoj svojini Agroindustrijske korporacije Beograd i još četiri fizička lica.

Šest parcela je u javnoj svojini Grada Beograda. Jedna parcela je u svojini Republike Srbije, a pravo korišćenja ima Gradska opština Surčin.

Sve ostale parcele su u javnoj svojini Republike Srbije.

Rešenjem koje je donelo Ministarstvo građevine dozvoljava se izvođenje radova na “izgradnji linijske infrastrukture u okviru izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona i međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027”. Konkretno, predviđena je gradnja:

– pet saobraćajnica (Nova 1, Nova 2, Nova 3, Nova 4, Nova 5)

– podhodnika sa nadstrešnicom

– atmosferske kanalizacije,

– zauljene atmosferske kanalizacije

– fekalne kanalizacije

– vodovodne instalacije,

– drenažnog sistema,

– elektroenergetskih instalacija i instalacija za telekomunikacione i signalne sisteme, kao i toplovodnih i hladovodnih cevi.

Dozvola iz drugog pokušaja

Ministarstvo građevine prethodno je odbilo da izda dozvolu za radove na linijskoj infrastrukturi, o čemu je Forbes Srbija ranije pisao.

Naime, 26. septembra je odbacilo prvobitni zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Taj zahtev je Ministarstvo finansija dostavilo preko kompanije Power construction corporation of China limited, ogranak Beograd.

Firmu Power China angažovala je Vlada Srbije za projektovanje i izgradnju linijske infrastrukture u ovom kompleksu. Posao je dogovoren komercijalnim ugovorom koji je potpisan u aprilu 2023. godine, između Vlade, kao finansijera, Ministarstva finansija, kao investitora, i firme Power China kao izvođača radova.

Tada je utvrđeno da za postupanje po zahtevu nisu ispunjeni formalni uslovi. Razlog – Ministarstvo finansija nije dostavilo sva potrebna dokumenta i podatke.

Između ostalog, Ministarstvo građevine je ukazalo da Ministarstvo finansija, kao investitor, mora da dostavi dokaz da ima odgovarajuće pravo na zemljištu na parcelama koje nisu u javnoj svojini Srbije, a na kojima se izvode radovi.

Takođe, tražen je i dokaz o katastarskim parcelama na kojima se izvode radovi, a koje nisu upisane u katastar nepokretnosti, o čemu je Forbes Srbija pisao.

Nakon odbacivanja prvobitnog zahteva, Ministarstvo finansija je Ministarstvu građevine podnelo usaglašen zahtev – ovog puta preko firme Beoexpert Design.

Naime, kako se može videti iz novog rešenja, Ministarstvo finansija je ovlastilo kompaniju Power construction corporation of China da podnese i pribavi sve uslove, saglasnosti i dozvole potrebne za izgradnju linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajem. Međutim, kompanija Power China je ovlastila drugu firmu. To je Beoexpert Design. Ona sada sprovodi kompletan proces administrativne objedinjene procedure za projekat izgradnje linijske infrastrukture.

U rešenju koje je doneto 1. novembra, a kojim se dozvoljavaju radovi na izgradnji linijske infrastrukture, između ostalog, se konstatuje da je investitor (Ministarstvo finansija) dostavio Izjavu kojom se obavezuje da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnostima koje su predmet projekta u skladu sa članom 69. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ovaj član propisuje posebne slučajeve formiranja građevinske parcele.

Pomenuti stav navodi da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u određenim slučajevima kao što je ovaj, gde se gradi linijska infrasturktura, mogu dostaviti različiti dokumenti. To su ugovor sa privatnim vlasnikom o zakupu zemljišta, rešenje o eksproprijaciji ili pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu.

Umesto ovih dokaza može se dostaviti i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno izjave investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnosti.

Ovaj član tako je omogućio državi da, na osnovu izjave da će naknadno rešiti imovinsko-pravne odnose, ubrza proces dolaska do građevinske dozvole. Bez obzira na to što su u katastru i dalje delom u privatnom vlasništvu.

Proverom u katastru, utvrdili smo da se parcela Dragoljuba Markovića i dalje vodi na njega. Međutim, došlo je do promene privatnih vlasnika.

Naime, na parcelama koje su navedene u rešenju o građevinskoj dozvoli kao vlasnici na parcelama se pominju Agroindustrijski kombinat Beograd i četiri privatna lica.

Međutim, sada u katastru nema nijednog od ta četiri imena niti Agroindustrijskog kombinata Beograd.

Dok su u septembru, u trenutku odbacivanja prvog zahteva, suvlasnici na parcelama bile dve žene i dva muškaraca (Georgina Giljević, Mirjana Stanić, Srđan Davidović i Milan Miletić), sada su na tim parcelama upisana petorica muškaraca – Nebojša i Miroslav Andrić, Radiša i Ljubiša Đurović i Nenad Radosavljević.