„Leks specijalis za Ekspo prst u oko EU“: Institucije podvlače transparentnost projekata, da li će Srbija moći to da isprati?

Slična zapažanja govoreći o kritičnim tačkama koje koče rast regiona, izneo je i Sebastian Sosa, šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan na Regionalnom samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava.

Kako je naglasio, efikasnost javnih investicina na Zapadnom Balkanu znatno je niža nego u proseku Evropske unije, a to je najpre uzrokovano neadekvatnim planiranjem, upravljanjem i implementacijom projekata.

Sosa je naveo da tri ključne slabe tačke predstavljaju procesi javnih nabavki, ocene i odabir projekata i određivanje budžetskih okvira, te da postoji i neusklađenost nacionalnih i sektorskih prioriteta, a upravo na njih ukazuje i Fiskalni savet.

Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, kaže da je teško da će država do Ekspa ispoštovati preporuke Saveta, iako je svesna situacije na terenu.

„Fiskalni savet je u pravu u smislu ocene šta investicije znače za javne finansije Srbije, ali istovremeno konstatuje da je prekomerno trošenje imalo za rezultat visoke stope rasta BDP-a, odnosno pozitivan uticaj na direktni BDP. Ali postoji i onaj drugi uticaj, kako je izgrađena infrastruktura promenila Srbiju nabolje. U svakom slučaju, ocena FS i upozorenje je na mestu. Srbija treba da razmišlja o tome kako radi pojedine projekte. Kao građanin, nemam problem što se trošilo više od planiranog, ali imam problem zbog izostanka prifizibilit studija, odnosno studija opravdanosti. To treba da bude mnogo više transparentno“, kaže Savić.

Studije, kako kažu, treba da pokažu unapred šta se planira, koliko to košta, koliko će projekat trajati, koji su efekti i eventualni problemi koji se mogu javiti.

„Iz određenih razloga, država taj deo priče ne radi. To je jedina slabost u svemu tome, s obzirom na to da povećava BDP, zaposlenost, da se ne zadužuje previše. Posebno jer sada ide Ekspo 2027, kada će biti više trošenja nego što je bilo. Postoje stručni ljudi koji bi studije odlično uradili, a to je potrebno pre svega zbog građana da znaju šta plaćaju, bez obzira na to što je većini bitno da imaju, na primer, auto-put do Čačka“, ističe ovaj profesor.

Savić dodaje i da je teško proceniti u ovom trenutku da li će, recimo, Nacionalni stadion opravdati očekivanja, odnosno da li će donositi novac.

„Sva je prilika da, ako bude korišćen onako kako se najavljuje, može služiti svrsi. Postoje neki objekti koji se ne ocenjuju samo iz ugla ekonomije. Srbija se uvek prepoznavala kao dobar domaćin, i sva takmičenja koja smo organizovali dobijala su pohvale iz Evrope. Iako može biti problema vezano za troškove i slabo korišćenje Nacionalnog stadiona, ne bih se usudio tako da tvrdim. Više želim da verujem da će to biti objekat koji će Srbiji donositi prihode. Naravno, to zavisi od onih koji će biti zaduženi da organizuju manifestacije na njemu“, kaže on.

Fiskalni savet u ovom izveštaju naglasak je stavio na važnost transparentnog sprovođenja projekata, a s tim u vezi, programski direktor organizacije Transparentnost Srbije Nemanja Nenadić, kaže da je to verovatno najvažniji problem sa kojim se Srbija trenutno suočava.

„On se može rastaviti na nekoliko segmenata. Prvi je šta će uopšte biti građeno, jer imamo potpunu netransparentnost kod donošenja odluka. Zatim imamo i netransparentnost odlučivanja ko će biti izvođači radova, a naposletku i oko same realizacije. U takvoj atmosferi postoje značajni koruptivni rizici u svim fazama postupka, ali zbog vrednosti ovih investicija to je prioritetno pitanje kojim bi Srbija trebalo da se bavi i da mnogo toga promeni“, upozorava naš sagovornik.

U pogledu budućih očekivanja, Nenadić kaže da nije optimističan da će se nešto promeniti, jer, kako pojašnjava, praksa iz prethodnog perioda pokazuje da država često ne poštuje preporuke relevantnih institucija.

„Ono što smo mogli da vidimo tokom poslednjih meseci i godina, jeste da, čak i u situacijama kada Srbija dobija upozorenja od relevantnih domaćih i stranih institucija da praksa nije dobra, od nje ne odstupa. Donošenje posebnog zakona o Ekspu svega nekoliko meseci nakon što je ukinut Zakon o linijskoj infrastrukturi, predstavlja direktno guranje prsta u oko, ne samo domaćoj javnosti, već i Evropskoj uniji“, napominje programski direktor Transparentnosti.

Sa druge strane, podvlači Nenadić, kada je reč o procesu donošenja odluka, ne samo da je netransparentan, već je doveden do apsurda.

„Ako otvorimo internet stranicu Vlade Srbije, videćemo da na njoj veliki prostor zauzima „Skok u budućnost“, ali ne postoji program, već lepe slike i najave. Očigledno da je ponovo reč o Power Point prezentaciji, a ne o dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila, a kamo li da je stavljen na javnu raspravu i da je omogućeno građanima da kažu šta misle o tom programu i prioritetima za investicije“, ukazuje sagovornik Danasa.

Na kraju, podseća Nenadić, u toku izborne kampanje više puta se moglo čuti od predsednika da je Ekspo ne samo ono što je neposredno vezano za izložbu, već i projekti za koje nije najjasnije u kakvoj su sprezi sa Ekspom.

„To su putevi koji su daleko od Beograda i fabrike u drugim gradovima. U situaciji kada je Ekspo projekat izuzet iz primene Zakona o javnim nabavkama, to znači da ćemo imati ne poboljšanje situacije, već još veći broj javnih investicija koje će biti ugovorene. Drugim rečima, firme koje primete da je nešto namešteno konkurentima, neće imati mogućnost da to ospore pred Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki“, upozorava on.