Eksproprijacija – ni na nebu ni na zemlji

Najavio je da će vrsni stručnjaci i nevladine organizacije biti uključeni u široku javnu raspravu koja zbog toga može trajati i do šest meseci. Taman do posle izbora. Da se do tad ne talasa.
Takvom epilogu, kaže za Danas Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, prethodila je konfuzija koja počinje na sajtu Skupštine Srbije, gde se ovaj akt ne nalazi ni u rubrici „doneti zakoni“ ni u „zakoni u proceduri“.

– To je potpuno nenormalna situacija, pokazuje da se igramo sa Skupštinom, koja je po Ustavu najviše telo ove zemlje a na neki način simbolično označava gde se u političkom smislu taj zakon nalazi – ni na nebu ni na zemlji. Dodatnu konfuziju podgrejale su protivurečne, dvosmislene izjave predsednika Srbije, koji o statusu zakona može da se izjašnjava kao svaki drugi građanin, ali jedino što po Ustavu može je ili da ga ne potpiše i sa obrazloženjem vrati Skupštini, ili da ga ne potpiše u roku, čime bi zakon bio dostavljen predsedniku Skupštine na potpis ukaza o proglašenju. Očigledno je da se predsednik Srbije odlučio za prvu opciju što znači da će se zakon vratiti Skupštini na ponovno glasanje a sva je prilika da se on ponovo neće izglasati jer će potrebna apsolutna većina, dakle bar 126 poslanika, sigurno postupiti onako kako im šef stranke kaže – objašnjava Jovanović i potvrđuje da sporni zakon ima direktne veze sa projektom Rio Tinta.

Ističe da je sasvim zamislivo čitanje cele situacije, to da je predsednik procenio da mu ova zbrka ne treba pred izbore.

– Kada se oni okončaju, a nekako ne sumnjam da će na izborima opet formirati većinu, onda će verovatno imati znatno jači argument da kaže kako je to bio deo priče, glasalo se za tu vladu i ona će nastaviti posao. Do tada, javna rasprava može da bude maska za odlaganje odluke, ali je pitanje šta tačno znači javna rasprava. Neke od mojih kolega sa Rudarskog fakulteta koji su za Rio Tinto radili neki izveštaj, pitali su me da li mogu da iznesu podatke koji nisu obuhvaćeni klauzulom službene tajne. Sve se to odigravalo na skupu koji je organizovala SANU, gde su učestvovali najeminentniji stručnjaci… Dakle, postojali su takvi skupovi, ali mediji sa nacionalnom frekvencijom, javni servis, o tome nisu izvestili, nisu poslali kamere, otvorili debate na RTS-u da prikažu to kao jednu ozbiljnu stvar – kaže Jovanović.

Ukazuje da kao i u drugim oblastima javnog života u Srbiji, tako i u priči o rudnim nalazištima koji jesu neki ekonomski zalog za budućnost, postoji skliznuće u ekstremne stavove. U jednom delu je stav „to nas ne interesuje, treba zaustaviti priču da bilo ko to može da eksploatiše“ a u drugom takođe radikalno „apsolutno nas ne interesuje koje su ekološke posledice načina eksploatacije koji je ovde planiran“.

– U nekoj normalnoj državi razgovaralo bi se tako da se na neki normalan način vidi šta su koristi, šta štete, pa bi se odluka donela posle dobrog vaganja. Ali ovde, kao i za mnogo drugih stvari, možemo da sa dosta osnova sumnjamo kako je neko tu našao neki lični interes, neko je nekome nešto obećao i tako je sve krenulo mimo bilo kakvih razumnih tokova javne rasprave – zaključuje Jovanović.

Sutkinja Ustavnog suda u penziji, Mirjana Rašić ističe da se ne može sa sigurnošću tvrditi kako će povlačenje zakona da promeni planove Rio Tinta jer se ne zna tačno ni šta je ko sa tom kompanijom potpisao.

– Ovaj zakon je suprotan demokratskom pravnom poretku. Tu nije samo bitno to što su dati kratki rokovi za konačno rešenje o eksproprijaciji, to je toliko očigledno da se predsednik na to nije ni morao pozvati. Meni je posebno zabrinjavajuće to proširenje javnog interesa. To je najgora stvar. Proglašava ga Vlada, u to se uvlače i neki međunarodni ugovori za koje ne znamo ko su korisnici a onaj o kome se radi, vlasnik imovine, nema pravo da učestvuje u postupku utvrđivanja javnog interesa. A kada eksproprijaciji krene utvrđivanjem javnog interesa, vlasnik nema šta da utvrđuje, nema pravo da tvrdi kako je povređen javni interes. On je stavljen pred svršen čin – kaže Rašić i naglašava da je takva tendencija krenula sa Beogradom na vodi, dok ranije, prema zakonima iz 90-ih, nije bilo mogućnosti da se privatna investicija, ma kako da je značajna, označi kao javni interes. „Može da se pregovara, otkupljuje ali ne i ekspropriše, jer to nije javni već je interes firme“, zaključuje Rašić.

I jedan od organizatora protesta, lider „Kreni – promeni“ Savo Manojlović kaže da je povučeni zakon trebalo da predstavlja legalizaciju fantoma iz Savamale, „momenat kada nećete angažovati kriminalce da ljudima otimaju imovinu, već će država to sama raditi“. Na pitanje da li će to uticati i na planove Rio Tinta, kaže da je ovo samo jedna dobijena bitka u borbi protiv te kompanije.

– Ističem da je netačna tvrdnja vlasti da je Rio Tinto otkupio svu zemlju od meštana. Od 600 hektara, otkupljeno je samo 140, a preostali meštani ne žele da prodaju zemlju – tvrdi Manojlović.

Potvrđuje da su predstojeći izbori motiv da se u ovom trenutku sve odloži.

– Reputacija Rio Tinta je ozbiljno narušena i sigurno će vlast želeti da stopira ovaj projekat. Građani moraju ostati budni. Sada ili posle izbora, reagovaćemo na svaki pokušaj te kompanije da sprovede ekološki štetne projekte – zaključuje on.

Šta je iza

– Jedan meštanin u Nedeljicama rekao je predsedniku Srbije da sve vreme priča „ako se Rio Tintu nešto odobri“, a oni kupuju zemlju na veliko. To je nelogično u odnosu na ovo „ako“. Mi ne možemo da dokučimo iz svih izjava šta postoji kako neka vrsta „papira“ između Vlade i Rio Tinta, da li je to samo neki memorandum ili nešto drugo, ali je jasno da se sve ove radnje koje ta kompanija preduzima, ne čine bez ikakve političke garancije – kaže profesor Miodrag Jovanović.