U jednom trenutku ostaćemo bez struje iz uglja, da li nuklearna elektrana može da bude zamena? 1Foto: Shutterstock/Valerie Quemener

Nuklearne elektrane su postrojenja koja efikasno mogu zameniti proizvodnju struje iz uglja i stoga je ispravno razmišljati u tom pravcu što istovremeno ne znači da će one u našoj zemlji nužno biti i izgrađene, smatra domaća stručna javnost.

Nuklearne elektrane su inače predmet javne rasprave u okviru Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici koju je otvorilo Ministarstvo rudarstva i energetike 21. avgusta, a trajaće do 10. septembra tekuće godine.

Kako je pisala Nova ekonomija ako izmene i dopune budu usvojene, danom stupanja na snagu prestaće da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Predloženo je da se u Zakon o energetici doda celo jedno poglavlje koje se odnosi na nuklearnu energiju.

U tom poglavlju bi bilo navedeno da se program razvoja mirnodopske primene nuklearne energije obavlja u tri faze.

Prva je ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, druga razvoj programa nuklearne energije i treća sprovođenje programa nuklearne energije.

Eksperti se slažu oko toga da je nuklearna energija jedan od načina na koji bi naša zemlja moga da podmiruje potrebe za proizvodnjom struje ali ne i oko toga da li je takvo rešenje i dobro za Srbiju.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Danas da je ispravno što se izmenama zakona predviđa ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji.

– Naša zemlja će u jednom trenutku ostati bez mogućnosti da dobija struju iz uglja i tome se svakako mora naći alternativa. Nuklearne elektrane jesu jedan od načina da se ta tranzicija obavi. Prvi korak u svemu tome treba da bude ukidanje zabrane njihove izgradnje. Razlog je jednostavan, tek kada takva odluka bude ukinuta moći će se iscrpno i ozbiljno analizirati da li u Srbiji treba izgraditi nuklearnu elektranu i kakvog tipa će ona biti. Dakle ukidanje zabrane nužno ne znači i da će Srbija imati nuklearku već se na taj način otvara mogućnost da se ta opcija racionalno i odgovorno razmatra – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ono što je izvesno je to da nuklearne elektrane u znatno manjoj meri utiču na životnu sredinu nego što je to slučaj sa termoelektranama.

– Dakle kada je reč o očuvanju životne sredine nuklearke su mnogo bolje rešenje od termoelektrana. Otpad iz nuklearki nije veliki i nije ga problem skladištiti i ne može se ni porediti sa količinom otpada koji nastaje radom termoelektrana. Dakle, potrebna je precizna analiza da li je Srbiji potrebna nuklearka i ako se zauzme stav da je to tako nužno je razmotriti kakav tip nuklearnog postrojenja predstavlja optimalno rešenje. Drugim rečima, treba dati odgovor na pitanje da li je isplativija izgradnja velike nuklearne elektrane ili pak ići na opciju ugradnje manjeg nukelarnog reaktora u neko postrojenje u kome se proizvodila struja na ugalj, a ima tehničke mogućnosti za to – naglašava Marković.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor ističe za Danas da svakako treba razmišljati o nuklearkama kao opciji, ali istovremeno i sagledati da li je Srbija kada je reč o stručnom kadru, pravnoj regulativi, finasijskim sredstvima u mogućnosti da sprovede ambiciozan projekat poput izgradnje nuklearke.

– Tačno je da neke zemlje poput Francuske struju dobijaju iz nuklearki. Međutim, za razliku od Srbije ta zemlja ima veliku tradiciju, iskustvo i znanje u implementiranju takvih projekata. Za izgradnju nuklearne elektrane su potrebna velika sredstva, stručni kadar a potrebno je i pozabaviti se odlaganjem otpada. Opravdano se može postaviti da li je za Srbiju održivo da sprovede jedan takav projekat čak i uz pomoć stranog partnera. Prognoze pokazuju da će se u Srbiji u budućnosti smanjivati broj stanovnika a industrijske aktivnosti nisu velike niti će preterano rasti. Drugim rečima, neće biti potrebno toliko energije da bi se razmišljalo o izgradnji nuklearki. Umesto toga bi trebalo jačati proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije i primera radi razvijati postrojenja poput biogasnih elektrana – navodi Kapor.

Predstavljajući početkom avgusta novu Strategija razvoja energetike Srbije do 2024. sa projekcijama do 2050. godine državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević je  naglasio da je kroz Nacrt strategije stavljena na sto tema nuklearne energije, i podsetio da je nedavno potpisan Memorandum o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Srbiji, koji je okupio državne institucije, stručnu i naučnu zajednicu.

– Jedan od prvih koraka za uspostavljanje širokog dijaloga na ovu temu je ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju. U narednim decenijama, biće potrebno da na održiv način rešimo kako ćemo zameniti baznu energiju iz termoelektrana, gde se nuklearna energija nameće kao najbolje rešenje koje obezbeđuje i sigurnost snabdevanja i karbonsku neutralnost. Pred nama je dug put i mnogo rada, ali nova strategija daje važan okvir za razvoj i unapređenje našeg energetskog sektora – rekao je Kovačević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari