foto EPA-EFE/ALESSANDRO DI MARCOKada je pred kraj prošle godine zbog problema sa budžetom, nemačka vlada ukinula subvencije poljoprivrednicima, ali i za kupovinu električnih automobila, to nije bilo bez posledica. Paori su organizovali žestoke proteste, a potencijalni kupci vozila na baterije još jednom su razmislili da li će ući u tu investiciju, piše Demostat.
U decembru je zato prodaja električnih vozila u Nemačkoj pala za 48%, što je, uz neke druge razloge, povuklo i prosek plasmana na nivou Evropske unije, zabeležen je minus od 17%. Ipak, sagledavajući efekte prodaje cele te godine, proizvođači su ocenili da je to bio ,,snažan rast”, mada ne toliko intenzivan kao 2022. godine kada je prodaja u odnosu na godinu pre porasla skoro 50%.
Već u prvom kvartalu ove godine tržište je pokazalo znake oporavka. Prema podacima Asocijacije proizvođača vozila Evrope (ACEA), na Starom kontinentu prodato je 332.999 električnih vozila (u istom periodu prošle godine 320.948) što je rast od 3,8%. ACEA navodi da je tom proseku najviše doprinela povećana tražnja na Kipru (77,5%), u Slovačkoj (50,9%), Belgiji (49,6%), Mađarskoj (38,6%) i Francuskoj (23,1%).
Istovremeno, za 7,5% uvećan je broj ,,plug-in” hibrida, vozila koji osim motora sa unutrašnjim sagorevanjem, na benzin ili dizel, imaju i elektromotor za koji je potreban eksterni punjač. Prodat je ukupno 204.001 automobil. Najveći rast od 19,7% ili 801.315 prodatih vozila zabeležili su hibridi, koji takođe koriste dva izvora energije, baterije se pune same, tokom vožnje, ali su slabije od plug-in modela.
Ukupan broj prodatih automobila bez obzira na koji pogon, u prvom kvartalu dostigao je 2,77 miliona što je rast u odnosu na isti period prošle godine, od 4,4%. Konačan skor na kraju prvog tromesečja je da se tržišni udeo prodatih električnih vozila spustio sa 13,9 na 13%, dok je porastao udeo hibridnih i plug-in hibridnih vozila sa 24,4 na 29%. ,,Prodaja vozila sa pogonom na benzin i dizel je sa 51,8% tržišnog udela u 2023. spala na 47,8% u prvom kvartalu ove godine. Benzincima pripada 35,4%, a dizelašima tek 12,4% tržišnog kolača”, navodi ACEA.
Administracija se meša u sve
Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, kaže za Demostat da je trend prelaska na ekološki prihvatljiva električna vozila nezaustavljiv i neminovan i da je malo verovatno da će se za 50 ili 60 godina masovno voziti automobili na fosilna goriva.
– Evropska unija je donela direktivu prema kojoj će proizvodnja električnih vozila do 2032. podići svoj udeo na 60%, a da će se potpuno zaustaviti izrada automobila na benzin i dizel do kraja 2035. godine. Predvideli su za 2026. godinu monitoring tog procesa, merenje prolaznog vremena i moguće je da će tada biti nekih korekcija. Bilo je dosta negodovanja evropskih proizvođača koji ne spore da je to neminovnost, ali tvrde da je za preorijentaciju cele industrije rok suviše kratak. Bez obzira na to da li se malo preteralo sa brzinom propisanih promena, to jeste pravac u kome se ide ne zato što je Evropska komisija donela političku odluku, već zbog činjenice da je auto-industrija u Evropi taj trend uočila, i poslednjih 10-15 godina investirala je preko 200 milijardi evra u proizvodnju hibridnih i električnih automobila – kaže Ćorović.
Dodaje da je prošle godine udeo prodatih čisto električnih automobila u EU bio 14% a da je sada smanjen na 11,9%.
– Od septembra prošle godine primećuje se trend opadanja prodaje. Došlo je do blagog razočarenja potencijalnih kupaca zbog dometa baterije, jer iako se govorilo da jednim punjenjem može da se pređe 600 do 700 kilometara, u praksi je to bilo dosta manje, 350 do 400. Tome treba dodati opštu ekonomsku nesigurnost, ukinute subvencije u nekim zemljama, ali i još uvek nedovoljno razvijenu mrežu javnih punjača. U EU ih je na kraju prošle godine bilo 630.000, a procena je da do 2030. godine taj broj treba da se uveća osam puta – objašnjava Ćorović.
Prema podacima ACEA, najviše javnih punjača ima Holandija, 144.453, sledi Nemačka sa 120.625, pa Francuska sa 119.255, Belgija ima 44.363, Italija 41.114, Austrija 18.637, u Mađarskoj ih ima 3.319, Rumuniji 2.754, Bugarskoj 1.624, Grčkoj 3.166, Sloveniji 1.608, a u Hrvatskoj 1.074. U prošloj godini broj javnih punjača u EU povećan je za 130.000 novih. U Srbiji je do sada postavljeno tek oko 150 iako postoje najave da će taj broj uskoro početi da se uvećava.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Demostata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
